Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se tužilac poziva, nije zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP). Iako je u reviziji izričito navedeno da se izjavljuje i iz razloga predviđenog članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP, tužilac posebno ne ukazuje na procesne odredbe koje drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, te da je to uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 01.11.1994. godine zasnovao radni odnos sa tuženim, na poslovima za čije obavljanje je bio potreban drugi stepen stručne spreme. Novi ugovor o radu između stranaka zaključen je 24.07.2002. godine, za rad na poslovima za koje je potreban IV stepen stručne spreme, izmenjen i dopunjen sa više naknadno zaključenih aneksa ugovora. Tužilac je označeni stepen stručne spreme dokazao overenom fotokopijom diplome Hemijsko-prehrambeno tehnološke škole iz ..., zavedene pod brojem .../... od 23.06.2014. godine, o stečenom četvrtom stepenu stručne spreme - obrazovni profil hemijski tehničar. Vanrednim inspekcijskim nadzorom navedene škole koji je obavilo nadležno ministarstvo utvrđeno je da tužilac nije evidentiran u matičnoj knjizi za vanredne učenike od školske 1990/91 do školske 1996/97, kao i da je u svim knjigama evidentirano da je realizovana nastava za obrazovni profil „hemijsko-tehnološki tehničar“ ali i ne za obrazovni profil „hemijski tehničar“, tako da diploma iste škole del. br. .../... iz 1994. godine o sticanju stručne spreme tužioca nije verodostojna evidenciji škole. Tuženi je formirao i komisiju sastavljenu od predstavnika poslovodstva i reprezentativnih sindikata pred kojom je tužilac mogao da se izjasni o izveštaju nadležnog ministarstva u pogledu verodostojnosti njegove diplome i da s`tim u vezi dostavi dokaze. Pošto tužilac to nije učinio, dostavljeno mu je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi sa članom 14. stav 1. alineja 9. ugovora o radu i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačke 6. i 8. Zakona o radu. Tužilac se pismeno izjasnio na navode iz ovog upozorenja. Ugovor o radu tužioca otkazan je rešenjem tuženog od 08.08.2017. godine, sa obrazloženjem da je poslodavcu dostavio diplomu o stečenom četvrtom stepenu stručne spreme - obrazovni profil „hemijski tehničar“, koja nije verodostojna isprava i na osnovu koje je počev od 01.07.2002. godine raspoređen na poslove za koje je opštim aktom tuženog bio predviđen taj stepen stručne spreme, čime je učinio povredu radne obaveze i radne discipline navedene u upozorenju o razlozima za otkaz ugovora o radu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Zaposleni mora da ispunjava uslove za rad na određenom radnom mestu pre zaključenja ugovora o radu. Zato je članom 16. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70/01 i 73/01), važećeg u vreme kada je između stranaka bio zaključen ugovor o radu od 24.07.2002. godine, bila propisana obaveza zaposlenog da prilikom zasnivanja radnog odnosa dostavi poslodavcu dokumenta kojima dokazuje ispunjenost uslova za rad.

Odedbom člana 15. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 113/17) propisano je da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Prema članu 179. stav 2. tačka 5. tog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđen opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom trećim da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa (tačka 6) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8).

U konkretnom slučaju, tužiocu je ugovor o radu otkazan zato što je prilikom zaključenja tog ugovora podneo diplomu o stručnoj spremi kojom dokazuje ispunjenost uslova za obavljanje poslova, koja nije verodostojna isprava. Propust tužioca da prilikom zaključenja tog ugovora o radu obavesti tuženog o okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje je ugovor zaključen i da mu dostavi verodostojnu diplomu kojom dokazuje ispunjenost uslova za obavljanje tih poslova, predstavlja otkazni razlog predviđen članom 179. stav 3. tačka 6. Zakona o radu, dovoljan da tužiocu prestane radni odnos.

Nisu osnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni člana 184. Zakona o radu kojim je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. i 3. tog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja, odnosno u roku od godinu dana od dana nastanka činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u okviru subjektivnog roka iz navedene odredbe od šest meseci od dana saznanja da isprava o stručnoj spremi tužioca nije verodostojna, što je bio i osnov za davanje otkaza. Samom činjenicom da je tužilac predao neverodostojnu diplomu o stečenom IV stepenu stručne spreme, potrebnom za obavljanje poslova na koje je raspoređen ugovorom o radu, tuženi je doveden i u celom periodu do saznanja te činjenice održavan u zabludi o stručnoj spremi tužioca. Zbog toga se radi o produženoj povredi radne obaveze, pa zato nije protekao ni objektivni rok od godinu dana predviđen istom odredbom.

Diploma koju je tužilac predao tuženom prilikom zaključenja ugovora o radu nije verodostojna, što je potvrđeno u postupku nadzora škole - izdavaoca diplome, kojim je utvrđeno da tužilac nije evidentiran kao vanredni učenik te škole i da u istoj nije realizovana nastava za obrazovni profil naveden u diplomi koju je predao tuženom prilikom zaključenja ugovora o radu.

Tužilac je reviziju izjavio i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ali ti njegovi navodi nisu posebno cenjeni zato što je odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučajevim iz člana 403. stav 2. istog zakona koji se u ovom postupku nisu ostvarili.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za naknadu tih troškova odbijen i na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić