U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... sve do 12.01.2015. godine, kada mu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu rešenjem tuženog broj .../... od 09.01.2015. godine zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, u skladu sa članom 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 6. stav 1, 2. i 6. i člana 7. tačka 10. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog i člana 19. tačka 1, 4, 5. i 10. i člana 11. Poslovnog kodeksa. Kao otkazni razlog je navedeno da je tužilac dana 11.12.2014. godine, kada je radio na relaciji ... – ..., po završetku rada u 19,45 časova, nakon što je parkirao vozilo ... ..., registarskih oznaka ... ... ..., na autobuskoj stanici ..., vozilo nije obezbedio na način propisan Pravilnikom o radu vozača, i time omogućio trećem licu da oko 21,30 časova istoči gorivo iz rezervoara. Osim toga, tužilac se istog dana na istom mestu oko 21,35 časova grubo i nedolično ponašao prema kontroloru BB, tako što je u momentu kada je kontrolor od trećeg lica oduzeo kantu sa istočenim gorivom iz vozila, istu podigao sa poda i bacio na asfalt, a potom kontrolora i fizički napao. Tužiocu je shodno članu 180. Zakona o radu pre otkaza ugovora o radu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca, kao neosnovan.

Članom 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a tačkom 5. ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8. istog člana da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom o radu vozača iz 2008. godine, članom 4. tačka 4.3 je propisano da je vozač dužan da obezbedi vozilo kako ne bi došlo do otuđenja, obijanja i krađe iz vozila, a Izmenama i dopunama ovog Pravilnika od 09.03.2010. godine, dopunjena je tačka 4.3 i određeno da će u slučaju obijanja, krađe ili pokušaja krađe vozila, kao i krađe ili pokušaja krađe iz vozila, vozač snositi odgovornost ukoliko prethodno nije na pravilan način obezbedio vozilo, a vozilo se smatra obezbeđenim ukoliko je ostavljeno zatvoreno, ukoliko su na istom zatvoreni boksevi i ukoliko je rezervoar za gorivo propisno zatvoren i zaključan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze, zbog čega je osnovan otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu. Naime, da bi bio zakonit otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze potrebno je da postoji protivpravna radnja zaposlenog i njegova krivica za tu radnju u stepenu namere ili krajnje nepažnje. Tužilac je bio u obavezi da u svemu postupa po citiranim odredbama Pravilnika i vozilo tuženog obezbedi na način da ne dođe do otuđenja, obijanja i krađe vozila, a što nije učinio, već je svojim postupanjem omogućio trećem licu pristup vozilu koje je neovlašćeno istočilo gorivo iz rezervoara vozila, koji nije bio obijen. Ovakvim ponašanjem tužilac je izvršio povredu radne obaveze propisane Pravilnikom tuženog, Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, koja za posledicu ima otkaz od strane poslodavca i tužiocu je zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 1. i 5. Zakona o radu. Pre otkaza ugovora o radu tuženi poslodavac je dostavio upozorenje u skladu sa obavezom koja je propisana članom 180. stav 1. Zakona o radu. Osim toga, opisanim ponašanjem prema kontroloru BB, tužilac je povredio radnu disciplinu propisanu članom 11. Poslovnog kodeksa poslodavca, zbog čega su stekli i uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Kod svega navedenog revizijski navodi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava su ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. Zakona o radu, da se tužilac vrati na rad i da mu se priznaju sva prava na radu i po osnovu rada.

Ostalim navodima revizije se ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te time i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić