U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12) navedenog člana, ne predstavlja razlog zbog koga revizija, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2) ZPP, može da se izjavi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj .. od 25.12.2017. godine, kao i više sukcesinvnih aneksa ugovora o radu, počev od 31.12.2017. godine do 30.05.2020. godine, na poslovima radnog mesta ..., redni broj Sistematizacije .., grupa .. . Aneksom ugovora o radu broj .. od 27.12.2017. godine, kao i aneksima ugovora o radu od 01.05.2018. godine, 22.06.2018. godine, 29.08.2018. godine, 20.12.2018. godine, 20.03.2019. godine, 17.04.2019. godine, 26.08.2019. godine, 25.11.2019. godine, 31.12.2019. godine, 29.01.2020. godine i 23.03.2020. godine tužilac je zasnovao radni odnos na određeno vreme zbog potrebe realizacije projekata po osnovu više ugovora zaključenih od strane tuženog. Osporenim rešenjem tuženog od 03.06.2020. godine tužiocu je prestao radni odnos sa 31.05.2020. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan ugovorom o radu od 25.12.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog od 03.06.2020. godine nezakonito, zbog čega je poništeno i utvrđeno da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Saglasno navedenom, za primenu citiranih zakonskih odredaba potrebno je imati u vidu da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima (čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu), ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana po isteku 2 godine (24 meseca) kao u konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme i više aneksa ugovora o radu za period duži od dve godine neprekidnog rada u kome je obavljao iste poslove. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je, u smislu odredbe člana 37. st. 1. i 6. Zakona o radu, došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev (kako je to opredeljeno tužbenim zahtevom). Kod iznetog neosnovani su revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Revizijski navodi da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno usled povećanog obima posla i realizacije projekta tuženog po više zaključenih ugovora u smislu odredbe člana 37. stav. 4. tačka 2) Zakona o radu su irelevantni. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedena oklonost nema značaja, zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužioca na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužioca, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju sudovi, tuženi nije pružio dokaze.

Revizijski navodi kojima se ukazuje da su nižestepene presude nejasne jer sudovi ne daju razloge iz kojih su utvrdili da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od 05.01.2020. godine bez uticaja su. U konkretnom slučaju je tužilac radni odnos na određeno vreme zasnovao ugovorom o radu za period od 31.12.2017. do 31.05.2018. godine, koji je produžavan kasnije zaključenim aneksima ugovora o radu, između ostalog i anksom ugovora o radu broj .. od 25.11.2019. godine, kojim je tužilac zasnovao radni odnos do 31.12.2019. godine. Kako je tužilac istekom vremena na koje je ovaj aneks ugovora o radu zaključen, zaključenjem novog aneksa ugovora o radu nastavio da radi najmanje pet radnih dana, to su se stekli uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Kako su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužiocu radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 05.01.2020. godine (u skladu sa tužbenim zahtevom), a tužilac tražio da se poništi sporno rešenje tuženog od 03.06.2020. godine, to je, s obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, pravilna pobijana odluka i u delu za poništaj rešenja kojim je tužilji otkazan ugovora o radu.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić