Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a navodi revizije tužioca da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 1. u vezi odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je drugostepena odluka doneta u sednici veća na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza od strane prvostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod pravnog prethodnika tuženog na poslovima prodavca. Obavljajući poslove svog radnog mesta na benzinskoj stanici „BB“ u smeni od 19.00 do 07.00 časova, 18./19. decembar 2009. godine, tužioc je napravio manjak goriva u količini od 24,65 litara, a kako bi sprečio da kamerom video nadzora budu snimljene radnje koje je preduzeo u cilju nastanka ovog manjka, izvršio je pomeranje kamere, tako što su iz videokruga kamere video nadzora izašli rezervoar D2 i NDS i to zajedno sa drugim prodavcem, VV sa kojim je radio u smeni. Tom prilikom, bez razumno opravdanog razloga, je napustio objekat benzinske stanice „BB“ ostavivši poverena sredstva za rad nezaštićena i bez nadzora u smeni, pa mu je tuženi, pobijanom odlukom, otkazao ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom izvršio povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005 i 41/2005), zbog čega je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi sa radom kod poslodavca. Pre donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, tužiocu je dostavljeno upozorenje na koje se on, u pisanoj izjavi, izjasnio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili primenom odredbe člana 175. tačka 4., člana 179. stav 2. tačka 5., 179. stav 3. tačka 8. i 180. Zakona o radu i odredbe člana 154. Kolektivnog ugovora tuženog broj .. od 31.10.2008. godine, nalazeći da je tužilac, svojom krivicom, izvršio opisane povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline koje su mu stavljene na teret te da je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u zakonito sprovedenom postupku i formalno i materijalno pravno zasnovano na zakonu i opštem aktu poslodavca, a što predstavlja opravdani razlog na strani tuženog da tužiocu otkaže ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005 ... 61/2005), važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: tačka 2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu; tačka 3. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Na osnovu odredbe člana 180. istog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1. – 6. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

Odredbom člana 154. Kolektivnog ugovora tuženog broj .. od 31.10.2008. godine, predviđeno je da ukoliko zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom odnosno ugovorom o radu, bez obzira na njegova ovlašćenja i odgovornosti, poslodavac može otkazati ugovor o radu dok su odredbom člana 153. stav 1. istog ugovora propisane povrede radnih dužnosti i obaveza i to: tačkom 1. neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, tačkom 2. nezakonito raspolaganje sredstvima; tačkom 4. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja i tačkom 9. pronevera ili krađa na radu ili u vezi sa radom, a tačkom 12. nanošenje štete poslodavcu ili nekom trećem licu u većem obimu.

U konkretnom slučaju, u pobijanom rešenju kao i u upozorenju koje mu je prethodilo, detaljno su opisane povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret a koje je počinio svojom krivicom, tako što je nesavesno i nemarno izvršavao poverene radne dužnosti, nezakonito raspolagao sredstvima, zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja pa mu je tuženi, u zakonito sprovedenom postupku otkazao ugovor o radu.

Navodi revizije tužioca svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja što je bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Ocena dokaza takođe ne može biti predmet osporavanja jer o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, odlučuje sud po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da tužilac neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković