Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 160/20 od 09.06.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za ukupan iznos glavnog duga od 2.660.322,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose za periode i u iznosu bliže navedene u ovom stavu izreke i u stavu drugom izreke u delu kojim je obavezana tužena da za tužilju na iznos razlike plate iz stava prvog izreke ove presude Republičkom fondu PIO uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje prema važećoj stopi na dan uplate i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u delu stava trećeg izreke za iznos glavnog duga i u pogledu odluke o kamati počev od dana stupanja izvršnosti presude pa do isplate, a žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u ostalim delovima stava prvog, drugog i trećeg izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete zbog manje isplaćene neto plate za period od 01.09.2012. godine do 31.08.2015. godine iznad iznosa od 2.660.322,11 dinara, a do traženog iznosa od 2.952.753,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i zahtev tužilje da se obaveže tužena za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na zarade iznad dosuđenog iznosa od 2.660.322,11 dinara, kao i zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka od 302.000,00 dinara počev od 07.10.2019. godine kao dana presuđenja do dana nastupanja izvršnosti presude kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova nastalih u postupku po žalbi isplati iznos od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile reviziju i to tužena protiv stava prvog izreke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tužilja protiv stava drugog izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi manje isplaćenih neto plata podneta je 09.10.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu odredaba člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP u delu koji se pobija revizijom tužilje, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rešenjem tužene br. ...-...-.../... od 23.06.2009. godine, kao ... sa prethodnog radnog mesta suzbijanje privrednog kriminala u oblasti ... u Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala u Upravi kriminalističke policije, PU za grad ..., premeštena sa 01.07.2009. godine na radno mesto poslovi ... (OSL) u Odeljenje za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage i stekla je zvanje ... . Iz nalaza i mišljenja veštaka od 11.07.2019. godine utvrđeno je da je visina razlike između plate isplaćene tužilji za utuženi period i dvostrukog iznosa plate koju je ostvarila na poslovima sa kojih je stupila na rad u Organizacionu jedinicu za borbu protiv organizovanog kriminala, obračunata prema plati koju je tužilja ostvarila u junu mesecu 2009. godine, a na koji nalaz i mišljenje parnične stranke nisu imale primedbe.

Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, shodno odredbi člana 2. stav 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala u skladu sa odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev i doneo odluku kao u stavu prvom izreke pobijane presude, nalazeći da je tužena pričinila štetu tužilji u vidu razlike plate, te joj je dosudila zakonsku zateznu kamatu shodno odredbi člana 277. ZOO. Takođe, prvostepeni sud je u skladu sa odredbom čl. 2. i 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje dosudio tužilji doprinose koji se plaćaju na zarade i odlučio kao u stavu drugom izreke ožalbene presude.

Drugostepeni sud je ocenio da se ovakav zaključak prvostepenog suda nije mogao u celosti prihvatiti s obzirom da je u razlozima pobijane presude izostala ocena dokaza koja je bitna za ovaj spor i da nisu na odgovarajući način rasvetljeni pre svega dokazi koji se odnose na radno mesto sa kog je tužilja premeštena na radno mesto ... (OSL) u Odeljenju za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage, Uprave kriminalističke policije u smislu odredbe člana 2. stav 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, kao i ostali dokazi koji se odnose na postojanje osnova za naknadu materijalne štete zbog manje isplaćene neto plate za utuženi period.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje za iznos isplaćen preko iznosa od 2.660.322,11 dinara, a do dosuđenih 2.952.753,00 dinara. Svoju odluku drugostepeni sud je zasnovao na stanovištu da je prvostepeni sud pogrešno prihvatio nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke, po kome je izvršen obračun dvostrukog iznosa zarade u odnosu na onu koja bi tužilji bila isplaćena za svaki mesec spornog perioda da je ostala na ranijem radnom mestu pre momenta premeštaja u Organizacionu jedinicu za borbu protiv organizovanog kriminala. Kako je tužilja na prethodnom poslu za jul mesec 2009. godine ostvarila zaradu u iznosu od 44.691,66 dinara, a nakon prelaska u službu jula meseca 2009. godine dobila platu u iznosu od 52.606,29 dinara, koji iznos plate je bez stimulacije i minulog rada, to drugostepeni sud zaključuje da tužilji pripada samo razlika u isplaćenim iznosima zarada u spornom periodu do dvostrukog iznosa plate koju je ostvarila na poslovima sa kojih je stupila na rad u Odeljenje za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage. Sa datih razloga drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke za iznos od 2.660.322,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose razlike plate kao i u stavu drugom izreke u delu za uplatu doprinosa , a iznad tog iznosa preinačio presudu i odbio postavljeni tužbeni zahtev za isplatu razlike plate i uplatu doprinosa na taj iznos.

Ceneći revizijske navode tužilje Vrhovni kasacioni sud zaključuje da tužilja osnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o radu (,,Službeni glasnik RS, br. 24/2005... 32/2013), propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Odredbom člana 2. stav 1. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, propisano je da plata starešine službe i zamenika starešine službe i ovlašćenog službenog lica u službi, rukovodioca i zamenika rukovodioca posebne pritvorske jedinice i zaposlenog na poslovima obezbeđenja u poslovima obezbeđenja u posebnoj pritvorskoj jedinici obračunava se i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe.

Članom 3. stav 2. iste Uredbe propisano je da zaposleni u službi koji nema svojstvo ovlašćenog službenog lica ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Stavom 5. navedenog člana Uredbe, predviđeno je da, prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata, ne uzimaju se u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom.

Kod navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na osnovu navedene Uredbe ustanovljava pravo tužilji, kao licu zaposlenom u Odeljenju za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage, na isplatu dvostrukog iznosa zarade koju bi u spornom periodu (od septembra 2012. godine zaključno sa 21.08.2015.godine) primila na mesečnom nivou na radnom mestu na kome je bila prethodno radno angažovana do momenta premeštaja u pomenutu službu. To podrazumeva da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njene osnovne plate u Odeljenju za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage .

Polazeći od napred iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo prilikom odmeravanja dvostrukog iznosa mesečne osnovne plate tužilji, nakon raspoređivanja na radno mesto u Odeljenju za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud kao merilo za obračun dvostrukog iznosa osnovne plate u čitavom spornom periodu prihvatio samo onaj iznos koji je tužilji isplaćen u mesecu koji je prethodio raspoređivanju na radno mesto u Odeljenju za poslove planiranja i koordinaciju finansijskih istraga u Jedinici za finansijske istrage, pri čemu nisu uzete u obzir promene u visini osnovne plate koje su usledile u pomenutom spornom periodu obračuna, kako je to pravilno učinio prvostepeni sud.

Stoga je pravilno zaključio prvostepeni sud da tužilji pripada pravo na naknadu štete zbog manje isplaćenih neto plata za period od 01.09.2012. zaključno sa 31.08.2015. godine, u ukupnom iznosu od 2.952.753,50 dinara, sa dosuđenom zateznom kamatom, u svemu prema sadržini nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Sa navedenog, radi pravilne primene materijalnog prava, ovaj sud je u navedenom pobijanom delu preinačio drugostepenu presudu i odlučio kao u izreci ove presude tako što je odbio žalbu tužene.

Polazeći od uspeha tužilje u ovoj parnici po reviziji, preinačena je odluka o troškovima postupka, tako što je odbijena žalba tužene i potvrđena odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2972/17 od 07.10.2019. godine na naknadu troškova postupka u iznosu od 302.000,00 dinara.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu čl. 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su joj dosuđeni u visini od 30.000,00 dinara, na ime troškova za sastav revizije od strane advokata, a u skladu sa Tarifnim brojem 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 416. stav 1. ZPP preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić