Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Đukić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., vlasnika PR ... ''VV'', čiji je punomoćnik Nikša Crnogorac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3474/22 od 23.11.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3474/22 od 23.11.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3474/22 od 23.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P1 145/19 od 25.05.2022. godine, stavom 1. izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime duga za zaradu po osnovu ugovora o radu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznose navedene u tom stavu izreke, dok je tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 12.602,17 dinara odbijen. Stavom 2. izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor isplati za 2018.godinu 8.008,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2019. godine pa do isplate, za 2019. godinu 6.212,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2020. godine pa do isplate. Stavom 3. izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime duga po osnovu usmeno ugovorenih 10% od realizacije ... i ... isplati iznos od 101.881,07 dinara, za mesec septembar 2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2018. godine pa do isplate, iznos od 100.227,38 dinara za mesec oktobar 2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2018. godine pa do isplate i iznos od 14.720,00 dinara za mesec novembar 2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2018. godine pa do isplate. Stavom 4. izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 118.720,87 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog do troškovnikom traženog iznosa od 203.083,00 dinara, odbijen. Stavom 5. izreke, zahtev tužene kojim je tražila da se tužilac obaveže da joj naknadi troškova parničnog postupka od 116.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, je odbijen.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 3474/22 od 23.11.2022. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Loznici P1 145/19 od 25.05.2022. godine, u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i u delu kojim je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu po osnovu docnje tužene pri isplati tužiočeve zarade, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2018. i 2019. godinu i neisplaćene naknade zarade po usmenom ugovoru, a odluka o usvajanju tužbenog zahteva tužioca doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i zasnovana na teretu dokazivanja propisanom odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da je pobijana odluka zasnovana na primeni pravila o teretu dokazivanja, a da se posebna revizija ne može da izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sledi da su navodi posebne revizije tužene bez uticaja na odlučivanje jer ne sadrže relevantne razloge za primenu instituta posebne revizije u ovom konretnom slučaju.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 24.09.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 231.048,45 dinara.

Na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe član 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić