U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni odredaba Zakona o parničnom postupku ili do nepravilne primene odredaba ovog zakona, koje bi mogle da budu od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio angažovan na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 24.11.2016. godine, u periodu od 25.11.2016. godine do 15.04.2017. godine, radi obavljanja poslova ... Nakon isteka roka na koji je ugovor bio zaključen, tužilac je 9 radnih dana obavljao iste poslove, koji su mu plaćeni. Prema članu 4. navedenog ugovora tuženi se obavezao da isplatiti tužiocu naknadu za obavljeni rad u mesečnom neto iznosu u visini zarade koju bi imenovani ostvario da je u stalnom radnom odnosu na poslovima u svojstvu KV radnika i izvrši uplatu pripadajućih poreza i doprinosa. Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova tuženog od 19.08.2014. godine, bilo je sistematizovano radno mesto „poslovi ...“, koje po opisu odgovaraju poslovima koje je tužilac obavljao. Pravilnikom tuženog od 07.12.2016. godine, navedeno radno mesto je ukinuto, dok su poslovi istog pridodati radnom mestu „...“.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovan zahtev tužioca.

Članom 30. stavom 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Članom 31. stavom 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme, dok je stavom 2. istog člana propisano da ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na određeno vreme. Članom 32. stavom 1. istog zakona, propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku, dok je stavom 2. propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Članom 37. stavom 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, dok je stavom 6. propisano da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Članom 197. stavom 1. istog zakona propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji po svojoj prirodi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepotpuno radno vreme – punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje u pisanom obliku.

Članom 10a Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 48/91, .... 23/13) koji se na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave primenjivao do 01.12.2016. godine, bilo je propisano da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da postane radni odnos na neodređeno vreme, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Tužilac je kod tuženog bio angažovan na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 24.11.2016. godine, u periodu od 25.11.2016. godine do 15.04.2017. godine, radi obavljanja poslova ..., a nakon isteka roka na koji je ugovor bio zaključen, tužilac je još 9 radnih dana obavljao iste poslove, koji su mu plaćeni. Kada se ima u vidu napred navedeno i citrane odredbe zakona, to sledi da po svojoj pravnoj prirodi ugovor koji je zaključen između stranaka 24.11.2016. godine, bez obzira na njegov naziv (privremeni i povremeni poslovi) u suštini predstavlja ugovor o radu na određeno vreme, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. S obzirom na to da je poslodavac Gradska uprava Grada Vranja, to se u vezi prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada imaju primeniti odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, koji se primenjivao u vreme zaključenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima od 24.11.2016. godine, kojim je bilo propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, pa su stoga pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ..., to jest na radnom mestu „...“ počev od 25.11.2016. godine.

Navodima revizije se ukazuje da je od strane tuženog došlo do zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima, jer je isti zaključen za obavljanje poslova i radnih zadataka koji su stalnog karaktera, koje radno mesto je u vreme zaključenja ugovora bilo predviđeno Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova tuženog od 19.08.2014. godine i da je takav ugovor nezakonit i u suprotnosti sa zakonom i da je namera tuženog bila da zaključenjem takvog ugovora izigra zakon, da se stoga ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da se radilo o ugovoru zaključenom na određeno vreme i da su nižestepeni sudovi u tom slučaju trebali primeniti član 69. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, kojim je propisano da se radni odnos po pravilu zasniva na neodrerđeno vreme. Navodi su neosnovani, jer kada se pođe od sadržine ugovora koji je zaključen između stranaka 24.11.2016. godine, kao i da je tužilac kod tuženog bio angažovan radi obavljanja poslova ..., to sledi da se nije radilo o privremenim i povremenim poslovima iz člana 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, već o poslovima za kojima je postojala trajna potreba, pa stoga po svojoj pravnoj prirodi ugovor koji je zaključen između stranaka predstavlja ugovor o radu na određeno vreme. Naime, ovaj ugovor (ugovor o privremenim i povremenim poslovima) predstavlja simulovan ugovor, jer se njime prikriva ugovor o radu na određeno vreme, kao disimulovan ugovor, a shodno članu 66. Zakona o obligacionim odnosima, koji član se supsidijarno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu nastao i svoje poreklo vodi iz građanskog prava i na njega se supsidijerno primenjuju odredbe koje važe i za ugovorno pravo u opštem režimu. Stoga je prvilan zaključak nižestepenih sudova da su stranke zaključivale ugovor o radu na određeno vreme. Kako je posebnim zakonom, Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, bilo propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, to je neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ..., to jest na radnom mestu „...“ počev od 25.11.2016. godine.

Osim toga, s obzirom da je tuženi korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženog, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.108/13 – koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnoso drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Odredbama Zakona o budžetskom sistemu, propisana je zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, pa kod utvrđenog da je tužilac kod tuženog radio u periodu od 25.11.2016. godine do 15.04.2017. godine, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni od 07.12.2013. godine bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to je i sa tih razloga neosnovan zahtev tužioca.

Sa napred navednih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić