U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra iz Vranja, čiji je punomoćnik Dragan Stojanov, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2986/2019 od 24.10.2019. godine, na sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2986/2019 od 24.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Vranju, presudom P1 1766/16 od 16.07.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca (stav prvi izreke), tako što je poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog broj ... od ..2016. godine, kojim je otkazan ugovor o radu broj ... ...2012. godine i Aneks 1 osnovnog ugovora o radu broj ... od ....2012. godine (stav drugi izreke). Naložio je tuženom da vrati tužioca na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude (stav treći izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 163.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko tuženi ne izmiri svoju prednju obavezu u roku, da je dužan platiti i zakonsku zateznu kamatu na navedeni iznos od dana izvršnosti presude do dana isplate (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 2986/2019 od 24.10.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vranju P1 1766/16 od 16.07.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od ...2012. godine, kojim je raspoređen na poslovima ... Zdravstvenog centra u Vranju. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 101/15, 115/15, 10/16 i 22/16) utvrđeno je da Zdravstveni centar iz Vranja može da ima maksimalan broj zaposlenih od 1.344 na neodređeno vreme. Posle toga, tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova Zdravstvenog centra Vranje broj 01-1796 od 28.03.2016. godine, na koji je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dalo saglasnost broj 112-01-11-325/2016-02 od 18.05.2016. godine i zatim Odluku o sprovođenju ankete za sporazumni prestanak radnog odnosa, uz isplatu novčane naknade u skladu sa Zakonom o načinu uređivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru broj 01-4398 od 19.05.2016. godine. Odlukom tuženog su utvrđeni poslovi nemedicinskih radnika za čijim je obavljanjem prestala potreba i utvrđen broj izvršilaca nemedicinskih radnika za čijim radom prestaje potreba u skladu sa novom organizacijom rada. Tuženi je sa reprezentativnim sindikatima (Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije) zaključio Sporazum o utvrđivanju kriterijuma za višak nemedicinskih radnika u Zdravstvenom centru Vranje broj 02-4718 od 02.06.2016. godine. Posle toga, tuženi je doneo predlog Programa rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika kod tuženog broj 02- 4731/1 od 06.06.2016. godine, na koji je dato pozitivno mišljenje od strane sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti broj 01-4908 od 10.06.2016. godine i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije broj 01-5096 od 16.06.2016. godine, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Vranje broj 0800-1046-6/2016 od 17.06.2016. godine. Upravni odbor tuženog je 27.06.2016. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika tuženog broj 02-5239/2. Tuženi je osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa otkazao tužiocu ugovor o radu, zato što je zbog nove organizacije rada smanjen broj izvršilaca radnog mesta na poslovima koje obavlja. Prema osporenom rešenju tužiocu je radni odnos prestao sa 26.07.2016. godine i ima pravo na otpremninu u visini od 48.454,30 dinara. Tuženi je 30.08.2016. godine isplatio tužiocu otpremninu (tužba je podneta 29.08.2016. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, poništili kao nezakonito, zajedno sa Aneksom 1 osnovnog ugovora o radu i naložili tuženom da vrati tužioca na rad, iz razloga što tuženi nije pravilno izvršio bodovanje svih zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, s obzirom na to da nije primenio kriterijume reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije, suprotno njihovom obavezujućem karakteru, već kriterijume koje je sam doneo i utvrdio Program za rešavanje viška zaposlenih.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) je propisano da, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama člana 153. – 160. Zakona o radu je propisan postupak rešavanja viška zaposlenih.

U konkretnoj situaciji, tuženi nije postupio u skladu sa pravilima utvrđivanja viška zaposlenih, s obzirom na to da nije primenio kriterijume za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu, koji su utvrđeni od strane reprezentativnih sindikata na nivou Republike Srbije i bili obavezujući za sve zdravstvene ustanove, a ne samo za one koje nisu uredile postupak rešavanja viška zaposlenih (kriterijumi u oblasti zdravstva su: a) primanja po članu domaćinstva, b) dužina efektivnog staža osiguranja, v) zdravstveno stanje zaposlenog i člana njegove uže porodice, g) broj dece do 26. godina starosti, prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja i d) po osnovu uslova rada).

Međutim, Program rešavanja viška zaposlenih donet od strane tuženog, propisao je kao osnovni kriterijum dužinu efektivnog staža osiguranja i dopunske kriterijume, u slučaju da dva ili više zaposlena imaju isti broj bodova po osnovnom kriterijumu, što se razlikuje od propisanih kriterijuma sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije.

Osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu ne sadrži jasne razloge o načinu na koji je tuženi utvrdio da je tužilac višak, s obzirom na to da u obrazloženju osporenog rešenja nisu obrazloženi razlozi o primenjenim kriterijumima i broju bodova zaposlenih na mestu na kome se smanjuje broj izvršilaca (prvostepeni sud je utvrdio da bi pravilnom primenom kriterijuma tužilac imao 20,75 bodova po kriterijumu dužine efektivnog staža osiguranja i ne bi bio poslednji na rang listi radnika na krugu od njih trojice, već bi bio drugi).

Prema tome, kako tuženi u postupku rešavanja viška zaposlenih u odnosu na tužioca nije pravilno primenio kriterijume i izvršio bodovanje, to je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu nezakonito, zbog čega je pravilna i odluka kojom je obavezan tuženi da vrati tužioca na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda ukazivanje u reviziji na presudu ovog suda Rev2 1536/2018 od 16.11.2018. godine, imajući u vidu utvrđeno i u istovrsnim situacijama protiv istog tuženog donete presude Rev2 3282/2019 od 15.07.2020. godine i Rev2 2573/2019 od 16.07.2020. godine, kojima je odbijena kao neosnovana revizija tuženog.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić