Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ... u okviru organizacione jedinice „...“ od 01.02.2015. godine sa probnim radom od 6 meseci. Rešenjem tuženog M broj .. od 28.02.2017. godine tužiocu je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu od 01.02.2015. godine zbog smanjenog obima posla. Tačkom 4. dispozitiva rešenja predviđeno je da zaposleni ima pravo na otpremninu u iznosu od 54.629,00 dinara koja će mu biti isplaćena pre dana određenog kao dan prestanka radnog odnosa, a najkasnije do 30.03.2017. godine. Rešenjem Privrednog suda u Nišu St 676/11 od 06.02.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom PZP AD Niš zbog njegove prezaduženosti. U periodu pre zasnivanja radnog odnosa kod tuženog, tužilac je bio u radnom odnosu u Preduzeću za puteve „Niš“ do 31.08.2014. godine, jer mu je rešenjem stečajnog upravnika broj .. otkazan ugovor o radu broj .., sa Aneksom ugovora od 07.02.2012. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova. Ugovorom o kupoprodaji od 20.08.2014. godine stečajni dužnik PZP AD Niš prodat je kao pravno lice privrednom društvu iz Sofije, Republika Bugarska, „Trace Group Hold PLC“. Rešenjem Privrednog suda u Nišu St 676/2011 od 01.09.2014. godine obustavljen je stečajni postupak prema stečajnom dužniku Preduzeće za puteve AD Niš u stečaju, te je stečajni postupak nastavljen prema stečajnoj masi koja je registrovana u registru stečajne mase. Rešenjem Agencije za privredne registre od 29.09.2014. godine usvojena je registraciona prijava promene podataka kod Preduzeća za puteve AD Niš u stečaju, u pogledu promene naziva, pravne forme, poslovnog imena, osnivačnog akta, zakonskih zastupnika, odbora direktora, upravnog odbora, promene članova, prokure i osnovnog kapitala, tako što se briše Preduzeće za puteve AD Niš u stečaju sa sedištem u Nišu i upisuje „Trace PZP“ AD Niš. Dana 02.08.2018. godine izvršena je statusna promena pripajanja privrednih društava „Trace PZP“ Vranje i „Trace PZP“ AD Niš i promenjen je naziv privrednog društva u „Trace Srbija“ AD Niš.

Rešenjem tuženog broj .. od 28.02.2017. godine radni odnos tužiocu prestaje otkazom ugovora o radu od 01.02.2015. godine, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za njegovim radom zbog smanjenja obima posla. Tačkom četiri izreke rešenja utvrđeno je da zaposleni ima pravo na otpremninu u iznosu od 54.629,92 dinara koja će mu biti isplaćena pre dana određenog kao dan prestanka radnog odnosa, najkasnije do 30.03.2017. godine. Rešenjem tuženog broj .. od 28.02.2017. godine utvrđeno je pravo tužioca na isplatu otpremnine po osnovu otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova ... . Tačkom dva izreke istog rešenja, utvrđena je otpremnina u iznosu od 54.629,92 dinara koja će mu biti isplaćena pre dana određenog kao dana prestanka radnog odnosa, najkasnije do 30.03.2017. godine.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca da se poništi tačka četiri rešenja tuženog broj .. od 28.02.2017. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 28.02.2017. godine i rešenje tuženog kojim mu je utvrđeno pravo na isplatu otpremnine po osnovu otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova ... u iznosu od 54.629,92 dinara, kao i zahtev kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime neisplaćenog dela otpremnine zbog otkaza ugovora o radu zbog smanjenog obima posla isplati novčani iznos od 956.023,64 dinara, a usvojen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio na ime neisplaćenog dela uvećane zarade na ime minulog rada za period od 02.09.2014. godine do 01.09.2016. godine ukupan iznos od 65.871,96 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke, a preinačio presudu u stavu trećem, tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćenog dela uvećane zarade na ime minulog rada za period od 02.06.2014. do 01.09.2016. godine uplati ukupan iznos od 65.871,96 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su revizijski navodi tužioca kojima se ukazuje da je zaključak nižestepenih sudova zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog pravo.

Odredbom člana 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09 i 99/11) propisano je da se tim Zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenje stečaja nad pravnim licima.

Odredbom člana 132. stav 1. istog Zakona propisano je da po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečjani upravnik počinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika.

Odredbom člana 135. istog Zakona propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštavanje razlučnih ili založnih poverilaca u skladu sa članom 133. stav 2. tog Zakona, dok je odredbom člana 136. stav 1. istog Zakona propisano da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, a stavom 3. istog člana propisano je da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana ulazi u stečjanu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

S obzirom na navedene norme u konkretnom slučaju, pravilan je stav drugostepenog suda, nasuprot navodima revizije da je tuženi pravilnom primenom odredaba članova 179. stav 5. tačka 1, člana 158. stav 1. i člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu otkazao ugovor o radu tužiocu i isplatio mu otpremninu u visini predviđenoj osporenim rešenjem. Pravilno je zaključio drugostepeni sud da su za ocenu osnovanosti zahteva tužioca, kojim je tražen poništaj navedenih rešenja relevantne odredbe Zakona o stečaju, a ne Zakona o radu.

S obzirom na navedene norme u konkretnom slučaju kao merodavan propis primenjuje se Zakon o stečaju. Nije moguće primeniti odredbu člana 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni člana 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, s obzirom na to da je posledica prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika.

Nepravilno je i neosnovano ukazivanje revizije da tužilac može da zasniva osnovanost svog tužbenog zahteva na odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora, jer je stečajni dužnik kod koga je tužilac bio u radnom odnosu prodat kao pravno lice u stečaju. Iz ovih razloga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužanika, niti je svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, niti je nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom postoji jasna razlika.

Iz navedenih razloga, a primenom odredbe člana 414. stav 1. odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić