Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, zaposleni ne može biti premešten na drugo radno mesto ukoliko to ne zahteva potreba procesa i organizacije rada. Drugostepeni sud je stanovišta da zaposleni ne može biti premešten na radno mesto za koje se zahteva niži stepen stručne spreme od onog koji zaposleni poseduje. Premeštaj zaposlenog na drugo radno mesto iz razloga što ne izvršava efikasno svoje radne obaveze nije dozvoljen jer to predstavlja otkazni razlog u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. U tom slučaju postoji procedura koju je poslodavac dužan da sprovede. Nižestepeni sudovi ocenjuju takvo postupanje tuženog suprotnim odredbi člana 171. stav 2. Zakona o radu i poništavaju kao nezakonit aneks ugovora o radu, kojim je tužilac premešten na drugo radno mesto.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u konkretnom slučaju nema uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Premeštaj zaposlenog na drugo radno mesto regulisan je odredbom čl. 171 Zakona o radu. Predviđeni su uslovi i razlog iz kog se zaposleni može premestiti na drugo radno mesto, kao i da se može premestiti isključivo na drugi odgovarajući posao. Odgovarajući posao definisan je u stavu 2 navedene odredbe kao posao za koji se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o navedenom pravnom pitanju budući da je pravo poslodavca da zaposlenog premesti na drugo radno mesto regulisano zakonom, a ispunjenost uslova za premeštaj zaposlenog utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju prema okolnostima tog slučaja.

Nisu ispunjeni ni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj. Nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom čl. 403 st. 3 Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predmetni spor ne predstavlja radni spor u smislu odredbe čl. 441 Zakona o parničnom postupku, u kom je revizija uvek dozvoljena, pa se dozvoljenost revizije u ovom sporu ceni primenom opštih pravila za dozvoljenost revizije. Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 10.000 dinara, to ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tuženog pa je ista nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić