.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2750/2021
23.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „GRADSKO SAOBRAĆAJNO PREDUZEĆE“ Beograd, čiji je punomoćnik Marko Joksić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2802/21 od 24.08.2021. godine, u sednici održanoj 23.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2802/21 od 24.08.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2802/21 od 24.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3221/20 od od 31.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu, isplati za mesec april 2019. godine iznos od 1.136,49 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima isplati za mesec april 2019. godine, iznos od 1.136,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2019. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 2802/21 od 24.08.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3221/20 od 31.03.2021. godine, a žalbu tuženog odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog postupka i postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog razlike u pripadajućoj i isplaćenoj naknadi troškova ishrane na radu, u utuženom periodu, a odluka nižestepenih sudova ne odstupa od sudske prakse o tumačenju odredbi kolektivnih ugovora onako kako glase pri oceni da se radi o neto iznosu naknade troškova za ishranu u toku rada.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 14.12.2020. godine a vrednost predmeta spora je 2.272,69 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
