.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2751/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Marije Terzić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milisav Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3503/22 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3503/22 od 09.03.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3503/22 od 09.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 380/20 od 29.04.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenog straha 130.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova 160.000,00 dinara, na ime umanjenja životne aktivnosti 530.000,00 dinara i na ime naruženosti 30.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se na iznos iz stava prvog izreke tužiocu prizna zakonska zatezna kamata od 22.12.2019. godine kao dana nastanka štete pa do presuđenja 29.04.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu pored iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke presude isplati na ime naknade nematerijalne štete i to: na ime pretrpljenog straha iznos od još 20.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 40.000,00 dinara, na ime umanjenja životne aktivnosti iznos od još 70.000,00 dinara i na ime naruženosti iznos od još 20.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 22.12.2019. godine do 29.04.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 148.377,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3503/22 od 09.03.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, zbog povrede na radu (prilikom redovne obuke), a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca. Budući da pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni člana 164. Zakona o radu i člana 154, 173, 174, 177. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, to u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Sa navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 850.000,00 dinara.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena. Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
