U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Lepojević, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Kuljak i Nataša Kuljak, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1853/2019 od 27.11.2019. godine, na sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1853/2019 od 27.11.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Prokuplju, presudom P1 237/18 od 09.05.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 24.12.2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj .. od 09.08.2011. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom i naložio tuženom da vrati tužilju na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima i prizna joj sva prava iz radnog odnosa koja joj po zakonu pripadaju, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 180.000,00 dinara, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 1853/2019 od 27.11.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P1 237/18 od 09.05.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 8. ZPP učinjenu od strane nižestepenih sudova. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 8. ZPP, a u vezi člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred prvostepenim sudom, revizija se ne može izjaviti, shodno odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3 ZPP. Prema oceni ovog suda, navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 8. ZPP nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pa se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu doktora stomatologije, ugovorom o radu od 01.08.2011. godine. Tužilji je radni odnos prestao 31.12.2015. godine, na osnovu osporenog rešenja od 24.12.2015. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom. Osporeno rešenje je doneto na osnovu postupka iniciranog od strane Ministarstva zdravlja, u skladu sa prethodnom odlukom Vlade Republike Srbije, kojom je bio utvrđen maksimalan broj zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, zbog čega je tuženi kao osnov za utvrđenje viška zaposlenih 14.08.2018. godine usvojio kadrovski plan, kojim je utvrdio manji broj izvršilaca, koji obavljaju poslove za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja. Ministarstvo je dostavilo tuženom zaključak Vlade od 02.10.2015. godine o potrebi racionalizacije broja zaposlenih u stomatološkim službama zdravstvenih ustanova, zajedno sa kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji, utvrđenih od starne reprezentativnih sindikata zdravstvenih radnika na nivou države. U skladu sa Planom, tuženi je 17.11.2015. godine doneo Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i na osnovu novog Pravilnika 25.11.2015. godine je doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih u Službi za stomatološku zaštitu, za čijim je radom prestala potreba usled ekonomskih i organizacionih promena, odnosno smanjenja obima posla. Odlukom je utvrđeno da je novim Pravilnikom broj izvršilaca u službi sa 38 smanjen na 32, da se u anketi jedan zaposleni izjasnio za dobrovoljni prestanak radnog odnosa, da su dve stomatološke sestre premeštene u druge radne jedinice tuženog na poslovima medicinske sestre, a da su preostali zaposleni, doktori stomatologije izloženi konkurenciji primenom Odluke o utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih (koja nije dostavljena). Na osnovu bodovanja broja pruženih stomatoloških usluga i vrednosti fakturisanih usluga u 2013. i 2014. godini, tužilja je sa još dva zaposlena ostvarila najmanje bodova. Kako je tužilja znatan deo tog perioda, usled rađanja deteta ...2014. godine odsustvovala sa rada, kao osnovica za vrednovanje rezultata njenog rada je uzeta prosečna vrednost ostvarenih rezultata svih zaposlenih doktora stomatologije (tužba je podneta 22.02.2016. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu, poništili kao nezakonito i naložili tuženom da vrati tužilju na rad i priznaju joj sva prava iz radnog odnosa koja joj po zakonu pripadaju, iz razloga, što tuženi nije pružio dokaz o tome da li je Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljen na oglasnoj tabli tuženog i kada je stupio na snagu. Zatim, što tuženi nije pružio ni dokaz o tome da je saglasno članu 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ broj 68/15 i 85/15) zatražio i dobio saglasnost nadležnog ministarstva, što je bila njegova obaveza i da nije ponudio dokaze o tome da je primenio kriterijume naložene od Ministarstva zdravlja kao obavezne za zdravstvene ustanove, naročito vezano za činjenicu da je tužilja majka deteta do dve godine starosti i da ostvaruje ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva manji od minimalne zarade.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) je propisano da, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama člana 153. – 160. Zakona o radu je propisan postupak rešavanja viška zaposlenih.

Prema obrazloženju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu donetog na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 158. Zakona o radu, Odlukom broj .. od 25.11.2015. godine, zaposleni sa najmanjim brojem bodova proglašeni su za višak zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu, među kojima je i AA, doktor stomatologije, da zaposlenoj nije mogao da se obezbedi drugi posao u Domu zdravlja u ... u skladu sa stručnom spremom kao i da joj je isplaćena otpremnina utvrđena u skladu sa članom 158. i 159. Zakona o radu.

Osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu ne sadrži jasne razloge o načinu na koji je tuženi utvrdio da je tužilja kao zaposlena višak, s obzirom na to da u obrazloženju osporenog rešenja nisu obrazloženi razlozi o primenjenim kriterijumima i broju bodova zaposlenih na osnovu kojih se smanjuje broj izvršilaca.

Odredbom člana 2. Kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji je predviđeno da pri proglašenju viška zaposlenih u stomatologiji, u skladu sa kriterijumima utvrđenim Programom rešavanja viška zaposlenih, obezbediće se da najpre prestane radni odnos zaposlenima: 1) koji dobrovoljno prihvate da im prestane radni odnos; 2) koji u kalendarskoj godini ispunjavaju ili kojima do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju (starosnu) nedostaje do dve godine, u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju i 3) koji imaju najmanju ocenu primenom kriterijuma iz člana 5. ovog predloga. Odredbama člana 5. istih je predviđeno da, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi i to: 1) rezultati rada koji se utvrđuju na osnovu broja izvršenih usluga (30% od ocene) i vrednost izvršenih usluga (30% od ocene) i 2) godina ostvarenih u radnom odnosu kod poslodavca (40% ocene). Odredbom člana 6. istih kriterijuma da, ako zaposleni imaju jednake ocene iz člana 5. primeniće se kriterijumi i to: 1) prednost imaju zaposlenih sa odgovarajućom školskom spremom za poslove koje obavljaju, 2) broj dece, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece do 26 godina starosti, prema kojima imaju obavezu izdržavanja i 3) ako su kod poslodavca zaposlena oba člana porodičnog domaćinstva ne mogu biti proglašeni tehnološkim viškom. Odredbom člana 7. istih je predviđeno da, izuzetno, zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupni mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.

Kako je tužilja i majka deteta rođenog ...2014. godine, odnosno u momentu donošenja osporenog rešenja imala i dete starosti do dve godine, koje joj je povereno radi vršenja samostalnog roditeljskog prava i visina ukupnog mesečnog prihoda po članu domaćinstva je bila manja od minimalne zarade (prema obrazloženju prvostepene presude), to bez saglasnosti tužilje nije joj mogao prestati radni odnos otkazom ugovora o radu na osnovu člana 7. Kriterijuma za određivanje viška zaposlenih u stomatologiji.

Prema tome, kako je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nezakonito, to je pravilna i odluka kojom je obavezan tuženi da vrati tužilju na rad u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije u pogledu vraćanja tužilje na rad, kojima se ukazuje i da ako ima propusta u proceduri, a razlog za otkaz postoji, da zahtev za reintegraciju nije osnovan i da je pogrešno primenjen član 191. Zakona o radu, s obzirom na to da je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nezakonito, da je odluka o vraćanju tužilje na rad doneta na njen zahtev, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, posebno što tužilji kao samohranom roditelju deteta do dve godine, čiji je ukupni mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, bez njene saglasnosti nije mogao prestati radni odnos prema odredbi člana 7. Kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Kako troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, to je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić