.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2753/2022
05.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bratislav Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Specijalna bolnica za psihijatriske bolesti „Gornja Toponica“ iz Niša, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 05.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/22 od 30.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/22 od 30.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3695/21 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike naknade troškova dolaska na rad i odlaska sa rada za period od 01.04.2015. godine do 31.03.2018. godine i od 19.04.2018. godine do 31.03.2019. godine isplati 210.400,84 dinara i to u pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati 193.908,01 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 653/22 od 30.03.2022. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke a žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana, a preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka sadržane u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 149.808,01 dinar, dok je deo zahteva tužioca za naknadu troškova postupka preko ovog iznosa do 193.908,01 dinar dosuđenog prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenih i manje isplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužioca - na naknadu troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, sudovi su odlučili primenom materijalnog prava – čl 118. st. 1 tač. 1 Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br. 24/05 ...75/14), u vezi sa čl.2. tač.3 i čl. 5. st. 2 Pravilnika tužene o načinu organizovanja prevoza i naknadi troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih od 13.11.2017. godine. Revizijom tužene se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu mesta prebivališta tužioca i broja dolazaka tužioca na rad u spornom periodu, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Takođe, ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavlja zakonom propisan razlog za posebnu reviziju. Tužena uz reviziju nije dostavila drugačije odluke sudova donete u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate tužilac je podneo 23.03.2018. godine a vrednost predmeta spora je 210.400,84 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
