.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2755/2021
04.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović advokat iz ... protiv tužene Predškolske ustanove „Bambi“ iz Paraćina, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Paraćin, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3529/20 od 16.03.2021.godine, u sednici veća održanoj 04.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3529/20 od 16.03.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3529/20 od 16.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 115/20 od 03.09.2020. godine, u prvom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od juna 2015. godine zaključno sa majom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, na način bliže opisan u ovom stavu izreke. U drugom stavu izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 50.362,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3529/20 od 16.03.2021. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da se pitanje naknade troškova prevoza zaposlenih rešava u svakom konkretnom slučaju, a to je u skladu i sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016. godine, po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni osim ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je, primenom stava 2. iste zakonske odredbe, odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada podneta je 05.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 61.386,38 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
