Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1392/2022 od 20.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu dva istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu koji se odnosi na naknadu zarade za ostvareni prekovremeni rad po putnim nalozima i naknadu zarade za ostvareni prekovremeni rad bez putnih naloga, a za period od 01.01.2016. godine do 31.12.2017. godine, na ime naknade zarade za ostvareni noćni rad po putnim nalozima i naknade zarade za ostvareni noćni rad bez putnih naloga, za period od 01.08.2016. godine do 30.11.2017. godine, na ime neisplaćene uvećane zarade za rad u dane državnih praznika koji su neradni dani za mesec april 2017. godine i za uplatu doprinosa. Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi razmatranja pitanja od opšteg interesa, niti je potrebno novo tumačenje prava i ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da je o ovim pravima tužioca odlučeno u skladu sa odredbama Zakona o radu, Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, kao i Pravilnik o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga i evidenciji o izdatim putnim nalozima koji propisuju obavezu samog vozača i način vođenja putnih naloga za putničko vozilo. Pozivanje revidenta na presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2247/2016 od 19.06.2020. godine ne predstavlja razlog za ujednačavanje sudske prakse s obzirom da se ne radi o identičnom činjeničnom stanju u situaciji kada u konkretnom slučaju tužilac kao vozač nije vodio evidenciju shodno Pravilniku o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga i evidenciju o izdatim putnim nalozima.

Kako po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 31.12.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 123.674,66 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković