Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Gordana Nožica iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik advokat Ninoslav Jovović iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.1552/14 od 12.08.2014. godine, u sednici održanoj 16.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u u Nišu Gž1 br.1552/14 od 12.08.2014. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje u drugostepenom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2863/13 od 05.03.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br.... od 27.02.2013. godine doneto od strane generalnog direktora tuženog a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad – radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njegove stručne spreme i prizna mu sva prava po osnovu rada od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad (1). Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate (2).

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 1552/14 od 12.08.2014. godine ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena je tužba kao neblagovremena. Prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova postupka plati iznos od 88.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijanog rešenja u smislu člana 408. u vezi člana 420. st.1. i 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 49-13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“. Po osnovu izbora za predsednika Komisije ... odobreno mu je mirovanje radnog odnosa kod tuženog rešenjem od 17.12.2008. godine, počev od 28.12. iste godine do isteka mandata. Funkcija predsednika komisije u ... prestala mu je 14.07.2012. godine što je konstatovano rešenjem Odbora za administrativno i mandatsko-imunitetska pitanja od 05.01.2013. godine. Posle prestanka navedene funkcije tužilac je primao platu u trajanju od šest meseci u skladu sa odredbom člana 69. Zakona o radnim odnosima u državnim organima do 14.01.2013. godine, kada mu je prestao radni odnos u GO „Medijana“ rešenjem od 15.01.2013. godine. Pismenom molbom od 25.01.2013. godine tužilac je obavestio tuženog da mu je u Gradskoj opštini „Medijana“ prestala funkcija predsednika komisije, zbog koje mu je radni odnos kod tuženog mirovao, kao i radni odnos po tom osnovu 14.01.2013. godine, te da se javio na rad 22.01.2013. godine kod tuženog kao matičnog poslodavca i da mu je u zakonskom roku od 15 dana tražio da bude vraćen na rad. U međuvremenu tuženi je sačinio pismeno upozorenje tužiocu sa obaveštenjem o otkazu ugovora o radu 31.01.2013. godine zbog toga što se u zakonskom roku nije vratio na rad. Dostava upozorenja mu je vršena preporučenom pošiljkom, koja je vraćena sa oznakom „nije tražio“, a zatim je upozorenje istaknuto na oglasnu tablu 11.02.2003. godine. O tome je sačinjena službena beleška i konstatovano je da se dostava upozorenja smatra izvršenom 19.02.2013. godine (po isteku osam dana). Rešenjem tuženog od 27.02.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga što se nije vratio na rad u zakonskom roku od 15 dana od prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa. Posle pokušaja dostave poštom, otkazno rešenje je vraćeno neuručeno sa oznakom „nije tražio“ i istaknuto je na oglasnoj tabli tuženog 11.03.2013. godine, uz konstataciju da je dostava izvršena 20.03.2013. godine.

Saslušanjem tužioca, predstavnika i zaposlenih kod tuženog, prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac više puta pozivao telefonom tuženog preko zaposlenih i njegovog direktora i lično dolazio u prostorije kod tuženog radi prijema kod direktora u vezi vraćanja na rad. Bio je i primljen kod direktora istim povodom. Takvi pozivi i dolasci tužioca u prostorije tuženog kao i njegovi susreti sa zaposlenima i direktorima, trajali su u periodu od januara do juna 2013. godine. S tim u vezi tuženi nije preko ovlašćenih ili odgovornog lica pokušao da tužiocu lično izvrši dostavu upozorenja i datog otkaza, niti mu je predočio da takva pismena postoje i da su dostavljena preko oglasne table, koju tužilac nije ni video. Tek 26.06.2013. godine u prostorijama tuženog tužiocu je uručena fotokopija rešenja o otkazu i tada je stekao saznanje da mu je ugovor o radu otkazan. Tužbu radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad podneo je 11.07.2013. godine. Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda izbor tužioca na funkciju predsednika komisije u GO „Medijana“, kao razlog za mirovanje radnog odnosa kod tuženog, kao i prestanak te funkcije objavljeni su u službenom glasilu iste gradske opštine, pa je zaključak tog suda da je tuženi kao javno preduzeće iste opštine kao osnivača bilo ili morao biti upoznat sa tim činjenicama.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac blagovremeno podneo tužbu u roku iz člana 195. Zakona o radu i da je istovremeno tuženi dao tužiocu otkaz ugovora o radu posle isteka rokova (subjektivnog i objektivnog) iz člana 184. stav 1. Zakona o radu od prestanka funkcije koja je bila razlog za mirovanje radnog odnosa i od kada se računa tok roka za vraćanje tužioca na rad a time i za davanje otkaza zbog propuštanja tog roka, kao otkazni razlog.

Na ovakvoj činjeničnoj podlozi i pravnom shvatanju zasnovana je prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev za poništaj otkaznog rešenja i vraćanja tužioca na rad kod tuženog.

Drugostepeni sud je zauzeo drukčije stanovište, te je primenom člana 374. stav 2. tačka 3. ZPP, prvostepenu presudu ukinuo zaključivanjem o postojanju bitne povrede iz navedene zakonske odredbe a tužbu je odbacio kao neblagovremenu.

Imajući u vidu činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku koje nije izmenjeno na osnovu održane rasprave u postupku pred drugostepenim sudom, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je preinačujuće rešenje drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, u vezi sa ocenom blagovremenosti tužbe za traženu sudsku zaštitu tužiočevog prava na rad i ocenom očuvanja odnosno isteka prekluzivnog roka iz člana 184. stav 1. Zakona o radu za davanje otkaza ugovora o radu. U tom smislu se tužiočevom revizijom osnovano pobija drugostepeno rešenje.

Činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku o trajanju radnog odnosa tužioca po osnovu izbora na funkciju odnosno perioda u kojem mu je vršena isplata plate posle prestanka funkcije i početka toka zakonskog roka za podnošenje zahteva za vraćanje na rad, po prestanku razloga za mirovanje radnog odnosa kod matičnog poslodavca, kao i neposredni lični kontakti tužioca, direktora tuženog i drugih zaposlenih kod tuženog, u prostorijama tuženog, u vezi tužiočevog zahteva za povratak na rad, dovode u sumnju zaključivanje drugostepenog suda o pravilno izvršenoj dostavi upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, te o pravilnoj primeni člana 185. st.2. i 3. Zakona o radu, u vezi sa utvrđenjem vremena i načina na koji je tužilac primio ta pismena odnosno kada je stekao saznanje o njihovoj sadržini i pravnim posledicama.

Kako iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku proizlazi da je tužilac desetinu i više puta lično kontaktirao sa tuženim i njegovim predstavnicima povodom vraćanja na rad, pored pismeno podnetog zahteva, ne može se prihvatiti kao pravilno shvatanje drugostepenog suda o zakonitom postupanju prilikom dostavljanja upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu u smislu člana 185. st.2. i 3. Zakona o radu, a s tim u vezi ocena o neblagovremenosti tužbe. S tim je povezano i pitanje nastupanja prekluzije otkaznog roka odnosno očuvanja roka iz člana 184. Zakona o radu, kao i blagovremenost tužiočevog zahteva za vraćanje na rad posle prestanka funkcije predsednika komisije i prestanka radnog odnosa kod osnivača tuženog odnosno isteka prava na platu po prestanku funkcije i ispunjenja otkaznog razloga u smislu člana 179. tačka 5. u vezi člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o radu.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje značajno za pravilno presuđenje ostalo nepotpuno utvrđeno odnosno činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku je izmenjeno bez održane rasprave pred drugostepenim sudom, drugostepeno rešenje je ukinuto i predmet je vraćen na ponovno suđenje i odlučivanje o žalbi tuženog, na osnovu odredaba člana 415. stav 1. i 416. st.2. i 3. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić