U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Simić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ADO ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o udaljenju zaposlenog sa rada i poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2153/17 od 07.06.2018. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2153/17 od 07.08.2018. godine u delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 255/14 od 23.03.2017. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2153/17 od 07.06.2018. godine u delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 255/14 od 23.03.2017. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 255/14 od 23.03.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o udaljenju zaposlenog sa rada broj 01-504/14 od 19.05.2014. godine, kojim je tužilja privremeno udaljena sa rada počev od 20.05.2014. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj 01-682 od 26.06.2014. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 11-106 od 05.03.2012. godine, Aneks ugovora o radu broj 01-1233/145 od 22.08.2012. godine, kao i ostali aneksi ugovora i utvrđen prestanak radnog odnosa sa 27.06.2014. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova postupka plati tužilji 188.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2153/17 od 07.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 255/14 od 23.03.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud pravilno utvrdio da su u postupku pred prvostepenim sudom utvrđene bitne činjenice za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa odredbama člana 7. i 8. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod poslodavca VV DOO ... i Sporazumom o upućivanju i preuzimanju radnika od 05.03.2012. godine upućena je i raspoređena na rad kod tuženog „BB“ od 01.03.2012. godine, sa kojim je zaključila Ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova ... . Rešenjem tuženog od 19.05.2014. godine tuženi je tužilju privremeno udaljio sa rada, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinila povredu radne obaveze, kršenje radne discipline, kao i da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, te je određeno da se tužilja udaljuje sa rada od 20.05.2014. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je tužilja učinila težu povredu radne dužnosti koja je određena Pravilnikom o radu, zato što je izostala sa posla od 16.04.2014. godine do 15.05.2014. godine, a svoj izostanak nije opravdala, kao i da je u navedenom periodu uzela učešće u nezakonitoj obustavi rada – štrajku, što predstavlja grubo kršenje radnih obaveza predviđenih ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca. Tužilji je 13.06.2014. godine dostavljeno upozorenje od 11.06.2014. godine kojim se tužilja upozorava da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, a u obrazloženju upozorenja navedeno je da je tužilja u periodu od 16.04. do 15.05.2014. godine uzela učešće u nelegalno organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica, čime je učinila povredu radne obaveze propisane Pravilnikom tuženog, te da je ovakvim ponašanjem učinila štetu ugleda privrednom društvu, što predstavlja povredu radne obaveze, te da su ove povrede utvrđene na osnovu zahteva podnetog 19.05.2014. godine, od strane neposrednog rukovodioca, kao i na osnovu foto-dokumentacije. Rešenjem tuženog od 26.06.2014. godine, tužilji je otakazan ugovor o radu sa aneksima i radni odnos joj je prestao zaključno sa 27.06.2014. godine. U obrazloženju rešenja navedeno je da je na osnovu zahteva za utvrđenje povrede radne obaveze podnetog od strane rukovodioca Službe prodaje, 19.05.2014. godine u postupku utvrđeno da je zaposlena učinila povredu radne obaveze tako što je 16. aprila, 22. aprila i 28. aprila 2014. godine, uzela učešće u nelegalno organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica, čime je učinila povredu radne obaveze iz člana 92. stav 1. tačka 43. i tačka 22. Pravilnika o radu tuženog. U obrazloženju rešenja navedeno je da su ove povrede utvrđene na osnovu zahteva za utvrđivanje povrede radne obaveze, izjave dva svedoka i foto dokumentacije. Zahtev za utvrđenje povrede radne obaveze rukovodilac Službe prodaje podneo je generalnom direktoru 19.05.2014. godine, u kojem je navedeno da je u periodu od 16.04. do 15.05.2014. godine tužilja uzela učešće u nelegalnom organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica, o čemu je priložio foto dokumentaciju, a na zahtev rukovodioca Službe prodaje dva zaposlena kod tuženog su dali pisane izjave u kojima je navedeno da je tužilja 16, 22. i 28.04.2014. godine u toku radnog vremena učestvovala u štrajku drugog pravnog lica, odnosno VV ispred upravne zgrade u Beogradu i da je tužilja uočena u grupi sa preostalim radnicima – učesnicima štrajka. Uz zahtev za utvrđenje povrede radne obaveze su priložene fotografije na kojima se tužilja nalazi sa još jednim licem i sa transparentima koji se ne odnose na tuženog poslodavca, već na drugo pravno lice. Tužilji je za april 2014. godine isplaćena zarada 100%. Inače, prostorije tuženog i VV su zajedničke i tužilja je obavljala deo poslova i za VV, a 16, 22. i 28. aprila 2014. godine, potpisala je pristupnice VV, račune izdate od strane VV i zahteve za međunarodne vozačke dozvole za konkretne stranke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, te poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), u članu 179. tačka 2. propisuje da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravilnikom o radu tuženog, članom 92. propisano je da Društvo može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako šteti ugledu društva (tačka 22); ako organizuje ili učestvuje u štrajku suprotno odredbama zakona i aktima društva (tačka 43).

U konkretnom slučaju, tužilji je stavljeno na teret da je izvršila povredu radne obaveze, tako što je 16. aprila, 22. aprila i 28. aprila 2014. godine uzela učešće u nelegalno organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica, kao i da šteti ugledu društva, čime je učinila povrede radnih obaveza koje su propisane citiranim odredbama člana 92. tačka 22. i 43. Pravilnika o radu tuženog. Međutim, tokom postupka je utvrđeno da je tužilja 16, 22. i 28. aprila 2014. godine, bila na radnom mestu, što znači da nema neopravdanog izostanka sa posla. Tuženi je utvrdio postojanje povrede radne obaveze na osnovu pisanih izjava zaposlenih i foto dokumentacije, a ovi dokazi nisu dostavljeni tužilji uz upozorenje od 11.06.2014. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u skladu sa obavezom koja je propisana članom 180. stav 2. Zakona o radu. Tuženi je dalje bio u obavezi da u upozorenju tačno navede opis radnje povrede radne obaveze, kao i činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, što nije učinio i na taj način je onemogućio tužilju da se izjasni o razlozima i činjenicama zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu. Iz foto dokumentacije koja je dostavljena tokom postupka ne može da se utvrdi da li je tužilja učestvovala u štrajku, niti da je njeno prisustvo na fotografisanom događaju bilo u radno vreme, posebno imajući u vidu da je tužilja obavljala rad u ..., a da su svedoci u svojim pisanim izjavama naveli da je štrajk drugog pravnog lica bio u radno vreme u Beogradu. Osim toga, između upozorenja o postojanju razloga za otkaz i razloga za otkaz koji su navedeni u obrazloženju pobijanog rešenja mora da postoji identitet u pogledu radnje izvršenja povrede radne obaveze, kao i da bude navedeno mesto, vreme i način izvršenja radne obaveze. U konkretnom slučaju, ovog identiteta nema, jer je u upozorenju navedeno da je zaposlena u periodu od 16.04. do 15.05.2014. godine uzela učešće u nelegalno organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica, a u obrazloženju rešenja kojim je otkazan ugovor o radu navedeno je da je zaposlena učinila povredu radne obaveze tako što je 16, 22. i 28.04.2014. godine, uzela učešće u nelegalno organizovanom protestu – štrajku drugog pravnog lica. Naime, tuženi nije dokazao u koje vreme, kada i gde je tužilja fotografisana sa licima koja su učestvovala u štrajku drugog pravnog lica i da li je ovakvim postupanjem izvršena skrivljena povreda radne obaveze koja obrazuje otkazni razlog i to nanošenje štete ugledu poslodavca, koje za posledicu ima otkaz ugovora o radu. Kako je otkaz ugovora o radu sproveden u nezakonitom postupku, rešenje o otkazu je poništeno i tuženi je zbog nezakonitog otkaza u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog izjavljenoj protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o udaljenju tužilje sa rada, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog u tom delu nije dozvoljena.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, reč je o sporu koji je u vezi sa radom tužilje kod tuženog, međutim, pobijanim delom pravnosnažne presude kojom je poništeno kao nezakonito rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada ne odlučuje se o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, kada bi revizija uvek bila dozvoljena, tako da protiv odluke o udaljenju tužilje sa rada revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić