Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1517/21 od 29.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 474/16 od 10.06.2020. godine u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 474/16 od 10.06.2020. godine i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 383. stav 3. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku, nalazeći da je i materijalno pravo pravilno primenjeno, potvrdio prvostepenu presudu, zbog čega nije bilo potrebno zakazivanje glavne rasprave pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 05.05.2015. godine na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom u trajanju od 40 časova nedeljno, i to 8 časova dnevno počev od 01.05.2015. godine. Od početka radnog angažovanja tužilac je konstantno pravio greške i imao propuste u radu, na šta mu je tuženi više puta ukazivao usmeno i pismeno, nakon čega je tužilac načinjene greške sam ispravljao ili su to umesto njega činile druge kolege. Greške u radu tužioca bile su tehničke prirode i ogledale su se u pogrešnom unosu brojeva, datuma, JMBG-ova ili opisa nepokretnosti prilikom pripreme kupoprodajnih ugovora, javnobeležničkih zapisa, hipoteka, punomoćja, saglasnosti bračnih drugova i drugih pismena, ali i prilikom unosa podataka u bazu evidencije prometa nepokretnosti. Zbog čestih grešaka i propusta u radu tuženi je naložio drugom zaposlenom da kontroliše rad tužioca. Tužilac je u istom periodu omogućio i neovlašćenom licu pristup poverljivim podacima, tako što je bez odobrenja tuženog i u njegovom odsustvu u kancelariju tuženog uveo nepoznato lice i dozvolio mu da koristi lični računar tuženog na kome se nalaze poverljivi poslovni podaci svih klijenata. Pošto je tuženi primetio da je neko neovlašćeno koristio njegov računar, tužilac je u prisustvu svedoka VV izjavio da je omogućio klijentu da koristi računar i da nije znao da klijenti ne smeju da koriste taj računar, navodeći da je sve vreme bio prisutan i da su tom prilikom pripremali dokumentaciju koju je stranka trebalo da potpiše. Dana 08.02.2016. godine tuženi je dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radnih obaveza, navodeći da je tužilac u periodu od 01.05.2015. godine pa do donošenja predmetnog upozorenja svoje radne obaveze vršio nemarno i nesavesno, tako što je pored mnogobrojnih usmenih upozorenja pravio tehničke i materijalne greške u radu na većini poslova koji su mu povereni, kao i da je klijentu omogućio pristup službenom računaru na kome se nalaze poverljivi podaci, te da je na taj način učinio povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu sa pratećim aneksima i Zakonom o radu. Tužilac se dana 17.02.2016. godine izjasnio na upozorenje dostavljanjem odgovora u kome je naveo da se trudio da svoj posao obavlja savesno, blagovremeno, sa velikom dozom ozbiljnosti u radu i u skladu sa uputstvima nadređenog, a da su greške koje je eventualno pravio bile tehničkog karaktera i da će se ubuduće truditi da ih što manje, odnosno da ih ne bude. Po izjašnjenju tužioca na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, tuženi je na osnovu čl. 179. stav 2, 180, 185. i 192. Zakona o radu doneo rešenje o otkazu ugovora o radu dana 29.02.2016. godine koje je istog dana uručio tužiocu, a kojim mu je otkazan ugovor o radu iz navedenih razloga kao u upozorenju.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo potvrđujući prvostepenu presudu.

Odredbom člana 175. tačka 4. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, a odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Odredbom člana 180. stav 1. istog zakona, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. tog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. propisano da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Članom 14. ugovora o radu od 05.05.2015. godine zaključenog između parničnih stranaka propisano je da se na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu utvrđene ugovorom primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tužilac je tokom radnog angažovanja kod tuženog u trajanju od nepunih 10 meseci, u periodu od 01.05.2015. godine do 29.02.2016. godine konstantno i pored više pismenih i usmenih upozorenja od strane nadređenog pravio greške prilikom izrade kupoprodajnih ugovora, javnobeležničkih zapisa, hipoteka, punomoćja, saglasnosti bračnih drugova i drugih pismena, kao i prilikom unosa podataka u bazu evidencije prometa nepokretnosti, te da je neovlašćenom licu u tom periodu omogućio pristup računaru tuženog na kome se nalaze poverljivi podaci svih klijenata i time doveo u opasnost da će treće lice da se upozna sa ovim podacima, a tuženog izložio opasnosti od materijalne i disciplinske odgovornosti.

Neosnovani su navodi u reviziji da u upozorenju i rešenju o otkazu nedostaju relevantni datumi kada je navodno tužilac učinio povredu radne obaveze i kada je tužena za iste saznala, što predstavlja osnovni elemenat odluke o prestanku rada, bez koga ono ne može opstati.

Forma i sadržina rešenja o otkazu ugovora o radu propisane su članom 185. stav 1. Zakona o radu. Rešenje o otkazu donosi se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, što je propisano i članom 193. stav 1. zakona. Imajući u vidu da rešenje o otkazu ugovora o radu ima karakter formalnog akta, u situaciji kada se zaposlenom otkazuje ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze takav akt mora da sadrži konkretnu radnju koja obrazuje otkazni razlog, kako u pogledu načina, tako i u pogledu vremena i mesta izvršenja. U ovom slučaju, u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu je stavljeno na teret nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, navedene su konkretne radnje kojima je tužilac izvršio povredu radne obaveze kao i vreme izvršenja, suprotno navodima u reviziji.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić