Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je radila kod tuženog u neprekidnom periodu od 16.04.2018. do 28.05.2021. godine, na osnovu ugovoru o radu od 13.04.2018. godine i više od dvadeset zaključenih aneksa. U ugovoru o radu od 13.04.2018. godine, kojim je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme do 30.04.2018. godine za obavljanje poslova „...“, nije naveden osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. Tek od aneksa od 22.06.2018. godine kao osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme navođen je rad na projektima. Tužilji je prestao radni odnos sa 31.05.2021. godine, osporenim rešenjem tuženog od 28.05.2021. godine, zbog isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu od 13.04.2018. godine. Tužilja je u navedenom periodu kod tuženog radila neprekidno na istom radnom mestu i obavljala iste poslove, i to ne zbog povećanog obima posla ili realizacije projekata već, kako su sudovi utvrdili, zbog toga što je potreba za poslovima koje je tužilja obavljala bila stalna.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu od 28.05.2021. godine nezakonito, zbog čega je isto poništeno i utvrđeno da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na osnovu čl. 33. stav 1. tačka 7. i 37. st. 1, 2. i 6. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-odluka US, 113/17, 95/18 autentično tumačenje) je propisano da ugovor o radu sadrži, između ostalog, i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme (član 33. stav 1. tačka 7), da se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona (član 37. stav 6), da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (član 32. stav 1), kao i da se smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana (član 32. stav 2).

Po prirodi stvari, zato što se njime rešava egzistencijalna potreba zaposlenog s jedne strane i doprinosi kontinuiranom obavljanju rada kod poslodavca i sticanju profita s druge strane, ugovor o radu po pravilu se zaključuje na neodređeno vreme, a izuzetno na određeno vreme i taj izuzetak je precizno uređen zakonom. Upravo stoga zakon propisuje da je osnov za zanivanje radnog odnosa na određeno vreme obavezan elemenat ugovora o radu na određeno vreme (kao i trajanje ugovora). Međutim, ugovoru od 13.04.2018. godine nedostajao je taj obavezni elemenat. Odsustvo pravnog osnova u označenom ugovoru predstavlja razlog za konstataciju da radni odnos tužilje, koji je zasnovan njenim stupanjem na rad po osnovu takvog ugovora, ima karakter radnog odnosa na neodređeno vreme.

Zbog toga i ovaj sud nalazi da je tužilja stekla status zaposlenog na neodređeno vreme još 16.04.2018. godine, stupanjem na rad kod tuženog po osnovu ugovora od 13.04.2018. godine koji nije sadržao pravni osnov za zasnivanje na određeno vreme. Ovo stoga što se, u pogledu pravne posledice iz člana 32. stav 2. Zakona o radu (fikcija zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme), stupanje na rad po osnovu ugovora zaključenog suprotno odredbama Zakona o radu (bez navođenja osnova za zasnivanje ugovora o radu na određeno vreme) izjednačava sa stupanjem na rad bez zaključenog ugovora o radu. Dakle, i kod nezakonitog ugovora (ugovora koji je zaključen suprotno odredbama Zakona o radu), isto kao i kad ugovora nema, tojest kada ugovor nije zaključen u pismenom obliku pre stupanja na rad zaposlenog, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos danom stupanja na rad, pri čemu su nižestepeni sudovi konstatovali da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme od 21.04.2020. godine, krećući se granicama postavljenog zahteva, u smislu člana 3. stav 1. ZPP.

Okolnost na koju se ponovo ukazuje revizijom, a za koju su nižestepeni sudovi dali pravilne razloge, da je u aneksima ugovora o radu na određeno vreme, počev od onog zaključenog 22.06.2018. godine, kao osnov za rad tužilje na određeno vreme bio navođen rad na određenim projektima, ne može biti od uticaja na drugačiji zaključak. Kasnije zaključenje više aneksa ugovora o radu kojima se naknadno unosi osnov za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme ne može voditi pravnom osnaženju, odnosno promeni pravne valjanosti ugovora o radu na određeno vreme od 13.04.2018. godine koji taj osnov nije sadržao, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju ne radi se o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme iz člana 37. stav 6. Zakona o radu, kojim je uređena situacija u kojoj zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen. Ne radi se ni o izuzetku iz člana 37. stav 4. tačka 2. istog zakona, prema kome ugovor o radu, koji je zaključen za rad na projektu čije vreme nije unapred određeno, a najduže do završetka projekta, ne prerasta u ugovor o radu na neodređeno vreme ni po proteku 24 meseca. U konkretnom slučaju radi se o ugovoru o radu na određeno vreme koji je zaključen suprotno odredbama Zakona o radu, jer nije sadržao osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, zbog čega se smatra da je nastupila fikcija zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, odnosno da tužilja, stupanjem na rad na osnovu takvog ugovora, zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, što čini ništavim osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme.

Odnos između radnika i poslodavca uređen je posebnim zakonom upravo zato što je radnik slabija ugovorna strana, pa bi bilo nepravično kada bi se na ugovor o radu primenjivalo u potpunosti svako od načela obligacionog prava, između ostalih i ono o ravnopravnosti strana, autonomiji volje, jednake vrednosti davanja, između ostalih. Međutim, Zakon o radu ne isključuje u potpunosti primenu pravila obligacionog prava, naročito u pogledu pitanja koje on sam ne uređuje, kao što su pitanja tumačenja ugovora. Pozivanje na okolnost da je tužilja, sve i da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme (stupanjem na rad na osnovu ugovora o radu od 13.04.2018. godine u kome nije naveden pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme), nakon toga zaključivala više aneksa tog ugovora u kojima je naknadno navođen osnov za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme (rad na projektima), mora se sagledati u skladu sa odredbama članova 99. i 100. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO i osnovnim načelima obligacionog prava, koja se u ovoj parnici primenjuju na osnovu čl. 23. i 25. stav 3. ZOO, budući da Zakon o radu ne sadrži odredbe o tumačenju ugovora. Odredbama člana 99. ZOO propisano je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase (stav 1); a da se pri tumačenju spornih odredaba ne treba držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom (stav 2), a člana 100. ZOO da se, u slučaju kada je ugovor zaključen prema unapred odšampanom sadržaju ili kada je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumače se u korist druge strane. Dakle, svaki nesporazum i svaka eventualna nejasnost ide na štetu onoga koji je ugovor sastavio, u konkretnom slučaju tuženog. Tuženi je, kao sastavljač ugovora o radu na određeno vreme od 13.04.2018. godine (kome je nedostajao pravni osnov za zaključenje na određeno vreme, koji je jedan od njegovih bitnih elemenata) i njegovih aneksa, bio dužan da u odnosu sa tužiljom pokaže veći stepen pažnje (pažnja dobrog stručnjaka) iz člana 18. ZOO i da vodi računa o tome kakve pravne posledice takav ugovor može da proizvede (fikcija zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme), što je propustio da učini.

Interes zaposlenog, koji je slabija ugovorna strana u ugovoru o radu, jeste da ostvari zaradu na osnovu rada, i taj se njegov interes ostvaruje sve dok mu je omogućeno da radi, na neodređeno ili na određeno vreme, na osnovu ugovora o radu koji mu se nudi a na čiju sadržinu zaposleni ne može da utiče. Stoga se ne može staviti na štetu tužilje okolnost što je ona, uprkos tome što je još 16.04.2018. godine (stupanjem na rad kod tuženog po osnovu ugovora od 13.04.2018. godine) zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, kasnije zaključivala niz aneksa ugovora o radu na određeno vreme niti to može osnažiti učinjenu nezakonitost. Tužiljin radni odnos postao je radni odnos na neodređeno vreme tužiljinim stupanjem na rad 16.04.2018. godine, po samom zakonu (iz već izloženih razloga), i na tu činjenicu nemaju uticaj ni kasnije zaključivani aneksi ugovora o radu na određeno vreme ni utvrđujuća sudska presuda, kojom se pravo ne konstituiše, već se samo deklariše, jer je nastalo na osnovu zakona (stupanjem na rad po osnovu nevaljanog ugovora o radu na određeno vreme, bez obzira što se u presudi, shodno postavljenom zahtevu, navodi kasniji datum).

Neosnovano je i revizijsko ukazivanje na neblagovremenost podnete tužbe, s obzirom da je tužilja tužbu od 27.07.2021. godine podnela blagovremeno, u okviru roka od 60 dana od saznanja za povredu prava (član 195. stav 2. Zakona o radu), odnosno za prestanak radnog odnosa, a s obzirom na to da joj je radni odnos prestao 31.05.2021. godine, kada je ona za to i saznala.

Pravilna je i odluka o vraćanju tužilje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pošto ona ima pravo na reintegraciju, odnosno vraćanje na rad nakon poništaja rešenja o otkazu, pošto joj je radni odnos nezakonito prestao.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, a i ponavljaju se i žalbeni navodi koji su, suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane apelacionog suda, to je Vrhovni sud, primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić