.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2779/2020
24.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Nenković advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje „Timok“ iz Zaječara, čiji je punomoćnik Marija Ivanović advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1317/2019 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1317/2019 od 21.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 1066/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeni aneks ugovora o radu br. ../12 od 17.09.2012. godine sa del. br. ../13 od 16.08.2013. godine i rešenje o prestanku radnog odnosa br. ../13 od 16.09.2013. godine, i utvrđeno da je tužilja po sili zakona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog što je isti dužan da prizna i trpi, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev za utvrđenje da ovakva odluka suda zamenjuje ugovor o radu na neodređeno vreme odbačen kao nedozvoljen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1317/2019 od 21.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 1066/18 od 28.02.2019. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 8, 12, 230, 231. i 238. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 15.09.2010. godine zaključila sa tuženim ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od šest meseci - do 15.03.2011. godine, radi obavljanja poslova ... - poslova ... u Centru tuženog za ... . Aneksom ugovora od 04.03.2011. godine izmenjen je navedeni ugovor o radu samo u pogledu datuma prestanka radnog odnosa tužilje, tako što je ugovoreno da joj radni odnos prestaje 14.09.2011. godine. Tuženi je 12.09.2011. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zbog proteka vremena na koji je zasnovan. Istog dana stranke su zaključile novi ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od šest meseci - do 15.03.2012. godine, radi obavljanja poslova ... u Centru za ... . Aneksom od 26.10.2011. godine izmenjen je član 1. ugovora o radu od 12.09.2011. godine, kojim je regulisana vrsta i opis poslova koje tužilja obavlja, tako što je ugovoreno da će tužilja obavljati poslove ... - poslove ... u Centru za ..., dok je u preostalom delu ugovor o radu na određeno vreme od 12.09.2011. godine ostao neizmenjen. Novim aneksom tog ugovora od 13.03.2012. godine izmenjen je datum prestanka radnog odnosa, tako što je ugovoreno da tužilji radni odnos po tom ugovoru prestaje 15.09.2012. godine. Tuženi je 17.09.2012. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje sa 15.09.2012. godine. Tužilja i tuženi su 17.09.2012. godine zaključili još jedan ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od šest meseci - do 16.03.2013. godine, radi obavljanja poslova ... u Centru za ... . Radni odnos tužilje na određeno vreme zasnovan navedenim ugovorom produžavan je sa više njegovih aneksa, svaki zaključen za period od mesec dana, sve do 17.09.2013. godine kada je radni odnos tužilje prestao zbog isteka vremena na koje je zaključen poslednji aneks ugovora od 16.08.2013. godine. Tuženi je 16.09.2013. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje. Tužilja je od septembra 2010. godine do marta 2012. godine obavljala poslove ... na poslovima ... u Centru tuženog za ..., a nakon toga pa sve do prestanka radnog odnosa poslove ... u Centru tuženog za ... .
Na ovako utvrđeno činjenčino stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 37. Zakona o radu, u tekstu važećem do njegovih novela koje su stupile na snagu 29.07.2014. godine, bilo je propisano: da se radni odnos zasniva na vreme čije trajanje je unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s`tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (stav prvi); da se pod prekidom iz stava prvog tog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana (stav drugi); da se radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može zasnovati do povrataka privremeno odsutnog zaposlenog (stav treći); da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (stav četvrti).
S`obzirom na uočenu pojavu da poslodavci zaključuju ugovore o radu na određeno vreme sukcesivno, u ukupnom trajanju koje je često duže od 12 meseci, Vrhovni kasacioni sud je 25.12.2012. godine usvojio pravno shvatanje o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme. Prema tom pravnom shvatanju: poslodavac i zaposleni mogu da zaključe jedan ili više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme na istim poslovima, čije ukupno trajanje neprekidno ili sa prekidima kraćem od 30 dana ne može da bude duže od 12 meseci (osim zamene odsutnog radnika); ako poslodavac i zaposleni zaključe ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka od jedne godine na istovrsnim poslovima, pa zaposleni radi duže od pet radnih dana, stekli su se uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme; rok od 90 dana za podnošenje tužbe za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme počinje da teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno faktičkog prestanka radnog odnosa.
Dakle, za obavljanje određenih poslova može se više puta zasnivati radni odnos na određeno vreme, ali ukupno trajanje radnog odnosa po sukcesivnim ugovorima ne može biti duže od 12 meseci. U suprotnom, ako bi se svaki sukcesivni ugovor tretirao kao poseban ugovor, to bi značilo zloupotrebu zakona (i međunarodnih standarda), a poslodavac bi mogao da izigra pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme, a zloupotreba prava je zabranjena (član 13. Zakona o obligacionim odnosima).
U ovom slučaju, između stranaka zaključeno je više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme u neprekidnom trajanju od tri godine - 36 meseci. Tužilja je, saglasno ugovoru o radu od 15.09.2010. godine, obavljala poslove ... na poslovima ... u Centru tuženog za ... u periodu od 15.09.2010. godine do 14.09.2011. godine. Iste poslove tužilja je obavljala i od 26.10.2011. godine, dana zaključenja aneksa ugovora o radu na određeno vreme od 12.09.2011. godine koji je zaključen radi obavljanja poslova ... u centru tuženog za ..., koji se razlikuju od poslova ... . Međutim, ocenom i drugih izvedenih dokaza utvrđeno je da je tužilja nastavila da obavlja poslove ... i nakon zaključenja ugovora o radu na određeno vreme od 12.09.2011. godine i da je sa obavljanjem poslova u Centru za ... započela tek polovinom 2012. godine. Iz izloženog sledi da je istovetne poslove ... tužilja obavljala neprekidno duže od 12 meseci i da ugovor o radu od 12.09.2011. godine, zaključen radi obavljanja drugih poslova, nije doveo do faktičkog prekida poslova koje je tužilja obavljala po ugovoru o radu od 15.09.2010. godine i aneksu ugovora o radu od 12.09.2011. godine koji je zaključila 26.10.2011. godine. U takvoj situaciji ispunjeni su uslovi da se, u smislu citiranog člana 37. Zakona o radu, radni odnos tužilje na određeno vreme preobrazi u radni odnos na neodređeno vreme. Pri tom je bez značaja to što tužilja nije pobijala rešenja o prestanku radnog odnosa od 12.09.2011. godine i 17.09.2012. godine, niti ugovor o radu na određeno vreme od 12.09.2011. godine.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materjijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
