Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, na radnom mestu ''... pekarskih proizvoda''. Pošto tuženi više nije imao potrebe za postojanjem poslova koji su utvrđeni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, 03.11.2022. godine, doneo je odluku o stavljanju van snage Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1426, kojom Odlukom su ukinuta sva radna mesta predviđena Pravilnikom br. 3424 od 09.12.2016. godine, pa je taj Pravilnik u celosti stavljen van snage. Potom je kod tuženog započeo postupak utvrđivanja viška zaposlenih i broja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. U Programu rešavanja viška zaposlenih od 12.12.2022. godine, utvrđen je ukupan broj zaposlenih kod poslodavca na neodređeno vreme od 38, ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme koji predstavlja višak zaposlenih od 36, te je tabelarno prikazan broj zaposlenih koji su višak, njihova kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž osiguranja, kao i poslovi koje obavljaju kod poslodavca. Pod rednim brojem 12 označen je tužilac, za koga je utvrđeno da postoji mogućnost da mu se ponudi mera zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca i to PD ''MD & Invest'' d.o.o. Beograd, pa se tužilac, potpisivanjem aneksa, saglasio da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme kod tog poslodavca, sa kojim je i zaključio ugovor o radu. Tuženi je, predlog Programa rešavanja viška zaposlenih dostavio 13.12.2022. godine sindikatu zaposlenih u AD ''Pekarska industrija'' Pančevo, kao reprezentativnom sindikatu kod poslodavca, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, radi davanja mišljenja. Potom je 06.03.2023. godine tužiocu dostavljeno obaveštenje o razlozima za ponuđeni aneks ugovora o radu i nacrt istog, te nacrt ugovora o radu sa novim poslodavcem. Tužilac je, nakon što je primio ta pismena, 16.03.2023. godine svojeručno potpisao aneks ugovora o radu br. 6 i ugovor o radu, kojim je ugovoreno da je predmet istog uređenje međusobnih odnosa između poslodavca i zaposlenog povodom realizacije mera za zapošljavanje zaposlenog iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, kod drugog poslodavca, a imajući u vidu da je zaposleni utvrđen kao višak zaposlenih kod poslodavca na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je 20.03.2023. godine, doneo pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, imajući u vidu da je on prihvatio ponudu za zaključenje predmetnog aneksa ugovora i ugovora o radu na neodređeno vreme sa novim poslodavcem PD ''MD & Invest'' d.o.o. Beograd.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, u celini, nalazeći da je tuženi ponudom tužiocu za rešavanjem viška zaposlenih u smislu mere za zapošljavanje – upućivanje na rad kod drugog poslodavca, postupio na način u svemu u skladu sa odredbom člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, u vezi člana 172. istog Zakona. Tužilac je prihvatio ponudu poslodavca i saglasio se sa zaključenjem predmetnog aneksa ugovora o radu, a potom i potpisao novi ugovor o radu sa drugim poslodavcem, pa je tuženi tužiocu omogućio kontinuitet u radu i sledom toga ostvarivanje svih prava koji mu iz radnog odnosa pripadaju, zbog čega tužiocu ne pripada pravo na otpremninu, u smislu odredbe člana 158. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 95/2018), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla. Razlozi za prestanak radnog odnosa propisani su odredbom člana 175. Zakona o radu, tako što radni odnos prestaje, između ostalog, pod tačkom 7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

U konkretnom slučaju, tuženi je doneo odluku o stavljanju van snage Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1426 kojom su ukinuta sva radna mesta predviđena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 3424 od 09.12.2016. godine, nakon čega je doneo predlog Programa za rešavanje viška zaposlenih među kojima je i tužilac, kome je obezbeđena mera za zapošljavanje – rad kod drugog poslodavca. Ta mera je realizovana 16.03.2023. godine, zaključenjem pobijanog aneksa ugovora o radu i ugovora o radu sa novim poslodavcem ''MD & Invest'' d.o.o. Beograd. Dakle, tužiocu je obezbeđen kontinuitet radnog odnosa zasnivanjem radnog odnosa kod novog poslodavca, što znači da tužiocu ne pripada pravo na otpremninu u smislu odredbe člana 158. Zakona o radu. Zbog toga, tužilac u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nije bio potreban trošak angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković