Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Mediana'' Niš, koga zastupa Dragan Jovanović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2602/21 od 15.06.2021. godine, u sednici održanoj 19.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2602/21 od 15.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2602/21 od 15.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2727/19 od 05.03.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće zarade za period od 01.12.2012. godine do 28.02.2014. godine isplati iznose bliže označene u izreci, sa pripadajućom kamatom počev od 21.-og u mesecu za prethodni mesec do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 125.572,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2602/21 od 15.06.2021. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom, je isplata razlike zarade od isplaćene do pripadajuće prema Kolektivnom ugovoru tuženog od 07.04.2011. godine, zaposlenima u javnim preduzećima čiji je osnivač Grad Niš. Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse kojom je raspravljeno pitanje prava zaposlenih na uvećanu zaradu prema kolektivnom ugovoru u situaciji kada je posebnim zakonom isplata zarade ograničena. Kako je pobijana drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, pa je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a kada se u ovoj vrsti spora tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta je 31.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 167.225,29 dinara, što na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, pa revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić