.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2799/2020
31.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milić Rajković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju, Policijska uprava Đakovica, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 440/18 od 14.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 440/18 od 14.06.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 440/18 od 14.06.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 440/18 od 14.06.2019. godine, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2466/16 od 20.10.2017. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade štete zbog nezakonitog premeštaja i nezakonitog udaljenja sa rada isplati iznos od 151.586,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to za vreme privremenog udaljenja (suspenzije) u periodu od 01.12.2011. godine do 30.05.2012. godine, ukupan iznos od 133.539,08 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke i da na ime manje isplaćene mesečne zarade po osnovu nezakonitog rasporeda na niže radno mesto u periodu od 18.01.2013. godine do 30.05.2013. godine, ukupan iznos od 18.046,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke, kao i da na te iznose u korist tužioca uplati doprinose nadležnom fondu. Obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu troškova disciplinskog postupka isplati ukupan iznos od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2013. godine do isplate. Određeno je da je tužilac oslobođen plaćanja sudskih taksi. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 75.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20).
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, poništeno je rešenje disciplinskog starešine i obustavljen disciplinski postupak protiv tužioca za delo zbog kojeg je protiv tužioca pokrenut disciplinski postupak i zbog kojeg je privremeno udaljen sa rada, a tužena mu nije isplatila razliku do punog iznosa plate. Zbog toga je pravilna ocena nižestepenih sudova da je ostvaren osnov za isplatu naknade štete zbog nezakonitog premeštaja, do kojeg je došlo pokretanjem disciplinskog postupka, i zbog nezakonitog udaljenja sa rada, te je tužena pravilno obavezana da tužiocu isplati iznose utvrđene veštačenjem, kao i da mu isplati naknadu štete po osnovu troškova disciplinskog postupka.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava o naknadi štete.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 03.11.2016. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je iznos od 180.086,07 dinara, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 1.463,27 evra (1 evro = 123,0709 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer odgovor na reviziju koji je podneo tužilac nije bio nužan za ovu parnicu.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
