Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 617/19 od 14.11.2019. godine, na sednici održanoj 03.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 617/19 od 14.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2082/17 od 16.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete u vidu neisplaćene neto zarade za vreme nezakonitog otkaza ugovora o radu isplati pojedinačne iznose bliže određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da RF za PIO, Filijala za Grad Beograd, za tužilju uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i to za period i na iznose iz stava prvog izreke presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu u kojem je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete u vidu neisplaćene neto zarade za vreme nezakonitog otkaza ugovora o radu preko iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke presude do traženog iznosa isplati još pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke, kao i da navedene iznose uplati RF za PIO, Filijala za Grad Beograd, za tužilju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime naknade štete po osnovu neisplaćenog dobrovoljnog penzijskog osiguranja u periodu nezakonitog otkaza ugovora o radu isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 937.312,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 617/19 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na usvajajući deo tužbenog zahteva (kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke), tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužilja je tužbom podnetom 27.01.2015. godine tražila isplatu neisplaćene neto zarade za vreme nezakonitog otkaza ugovora o radu i uplatu pripadajućih doprinosa za PIO na tražene iznose. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 4.566.878,72 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 123,4677 dinara) predstavlja protivvrednost iznosa od 36.988,44 evra.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, (pravnosnažnom presudom u posebnoj parnici je ranije odlučeno o otkazu), već je predmet ove parnice naknada štete u vidu isplate neisplaćene zarade za vreme nezakonitog otkaza, a revizija nije podneta na osnovu člana 404. istog Zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić