Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac je za zanatsku radnju SZR ''VV'' ..., čiji je vlasnik tužena, obavljao poslove iz delatnosti radnje i to povremeno, kada bi se ukazala potreba. Tužilac nije zaključio ugovor o radu već je u novembru 2004. godine postigao usmeni dogovor sa ocem tužene da u radnji radi kada ima posla. Tužilac je obavljao poslove ..., pri čemu nije radio u kontinuitetu, već sa prekidima u trajanju od 7 – 15 dana i duže. Tužilac je radio za dnevnicu i predočeno mu je da je angažovan samo radi povremenog posla.

Na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to član 32. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05), a u odnosu na period od 11.11.2004. godine do donošenja Zakona iz 2005.godine i njegovog stupanja na snagu, član 18. stav 2. ranije važećeg Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 70/01, 73/01), odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.

Prema članu 32. Zakona o radu, ako zaposleni ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, danom stupanja na rad.

Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je za primenu citiranog člana 32. Zakona o radu potrebno da uspostavljeni odnos između zaposlenog i poslodavca po sadržini i kvalitetu ima sve karakteristike radnog odnosa. Rad tužioca kod tužene ne može se smatrati efektivnim radom sa punim radnim vremenom u kontinuitetu, pa nema uslova da se utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos danom stupanja na rad, jer taj rad po načinu obavljanja, trajanja i kontinuitetu nema karakteristike radnog odnosa, imajući u vidu prekide zbog nedostatka posla. Zasnivanje radnog odnosa bez zaključenog ugovora o radu mora imati elemente radnog odnosa kako u pogledu kvaliteta rada i kontinuiteta, tako i u pogledu prava i odgovornosti koje proizlaze iz radnog odnosa (radno vreme, zarada, druga primanja), a ti uslovi ovde nisu ispunjeni, suprotno navodima revizije. Imajući u vidu da je zahtev tužioca za naknadu za ishranu u utuženom periodu i za isplatu regresa za 2005. i 2006. godinu, kao i uplatu doprinosa u odnosu koneksiteta sa zahtevom za utvrđenje postojanja radnog odnosa, pravilno je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev i po ovim osnovima.

Imajući u vidu da se detaljnim obrazlaganjem revizijske odluke ne bi postiglo novo tumačenje prava, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, reviziju odbio i dao skraćeno obrazloženje.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić