.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2804/2020
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić- Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Bijelica, advokat iz ..., protiv tuženog „Kovačević transport“ DOO iz Futoga, čiji je punomoćnik Siniša Keserović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanom u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4262/19 od 02.06.2020. godine, u sednici veća odražnoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanom u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4262/19 od 02.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude protiv rešenja o troškovima postupka sadržanom u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4262/19 od 02.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 396/17 od 19.09.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, za period od 28.10.2015. godine do 27.11.2017. godine, na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, isplati iznose bliže utvrđene izrekom presude, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev od dosuđenog iznosa od 26.640,00 dinara do traženog iznosa od 152.109,55 dinara, na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla za period od 28.10.2015. godine do 27.01.2017. godine, za iznose utvrđene izrekom presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu, za period radnog odnosa od oktobra 2015. godine do januara 2017. godine, na ime zarada i dnevnica za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu, isplati ukupan iznos od 94.256,85 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 131.272,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4262/19 od 02.06.2019. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 396/17 od 19.09.2019. godine, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav 1. ). U preostalom delu žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu potvrđena (stav 2. izreke). Odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda u pobijanom odbijajućem delu (stav 3. izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav 4. izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu odluke o troškovima postupka (stav 1. izreke), tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalno prava pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer se revizijom pobija odluka o troškovima postupka koji ne čine glavni zahtev, čiji obračun se vrši u svakoj parnici pojedinačno prema uspehu stranaka u parnici, a na osnovu Advokatske tarife i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna, jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti.
Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena, a uzimajući u obzir vrstu odluke (rešenje o troškovima postupka), dozvoljenost revizije se ne ceni ni prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kome je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači prvostpenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Na osnovu čl. 404. i 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić-Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
