Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih u drugostepenom postupku koje se navode u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog od 28.11.2016. godine, po ugovoru o radu na određeno vreme, a od 27.04.2017. godine po ugovoru o radu na neodređeno vreme. Ugovorom o radu predviđeno je da poslodavac može raskinuti radni odnos zbog povrede radne obaveze od strane zaposlenog ili nepoštovanja radne discipline predviđene Pravilnikom o radu ili Zakonom o radu (član 18. stav 4). Tužiocu je ugovor o radu otkazan rešenjem od 12.06.2017. godine zbog nepoštovanja radne discipline, primenom člana 42. stav 3. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog kojim je predviđeno da se povredom radne discipline smatra loše i/ili neprimereno ponašanje prema klijentima, drugim zaposlenima ili predstavnicima poslodavca. Pre donošenja označenog rešenja tužiocu je uručeno upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se on pismeno izjasnio. Ugovor o radu otkazan je zato što je tužilac 10.05.2017. godine, u prisustvu više lica, zaposlenom BB pretećim tonom uputio reči: „BB, ako mi samo još jednu reč budeš rekao videćeš kako ćeš proći, imaćeš posla samnom“. Istog dana tužilac je sa svog službenog mejla uputio BB i većem broju drugih zaposlenih, kao i licima koja nisu zaposlena kod tuženog, mejl sačinjen na engleskom jeziku u kojem se BB obratio neprimerenim rečima. Ubrzo nakon toga tužilac je, na zahtev poslodavca, predao svoj laptop i obavio razgovor sa menadžerom tuženog za ljudske resurse, složivši se da mejl, koji je sastavio zbog iskazanog nepoštovanja prema njemu, sadrži neprimerene reči. U prethodnom periodu od nešto duže od mesec dana vođena je prepiska između tužioca i BB, u kojoj je tužilac ukazivao na probleme uočene u radu tuženog i povodom toga mu ukazivano na određena pravila u radu kojih bi trebalo da se pridržava u takvim situacijama. U nalazu veštaka dostavljenom uz tužbu (član 261. stav 1. ZPP) sa zaključkom da tužilac u vreme kada je preduzimao radnje na osnovu kojih mu je dat otkaz ugovora o radu, zbog akutne reakcije na stres, nije mogao shvatiti značaj svojih postupka i njima upravljati, prikazana je i struktura tužiočeve ličnosti. Tužilac je opisan kao rigidna, hipersenzitivna i sitničava osoba kojoj nedostaje fleksibilnost i koja do jedne granice trpi frustraciju, a kada se ta granica pređe burno reaguje ispoljavajući nekontrolisanu i beskorisnu, u ovom slučaju verbalnu agresiju.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Pravilnikom o radu tuženog predviđeno je da loše i/ili neprimereno ponašanje prema klijentima, drugim zaposlenima ili predstavnicima poslodavca predstavlja povredu radne discipline.

U konkretnom slučaju, ponašanje tužioca prema drugom zaposlenom je neprimereno i predstavlja povredu radne discipline predviđenu opštim aktom tuženog, zbog kojeg tužilac više ne može da nastavi sa radom kod poslodavca. Tužilac oslobođenje od odgovornosti za povredu radne discipline traži u svom psihičkom stanju, koje je u nalazu veštaka okvalifikovano kao akutna reakcija na stres, i u kojem on nije mogao shvatiti značaj postupaka koje je preduzeo i njima upravljati. Međutim, kod povrede radne discipline ne utvrđuje se krivica zaposlenog, u smislu njegovog psihičkog odnosa prema preduzetoj radnji, već je dovoljna svest o nedisciplini. U vreme kada je tužilac, prvo usmeno a zatim i pismeno - mejlom uputio neprimerene reči drugom zaposlenom postojala je svest o povredi radne discipline iz opšteg akta tuženog. Na postojanje takve svesti kod tužioca o neprimerenom ponašanju svedoči i razgovor koji je on, kratko vreme po upućivanju mejla, obavio sa menadžerom tuženog za ljudske resurse i u tom razgovoru se složio da su reči koje je koristio u svojoj prepisci sa drugim zaposlenim bile neprimerene.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić