O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 886/2017 od 28.02.2022. godine obavezana je tužena da na ime prekovremenog rada, noćnog rada, rada u dane državnih praznika i po osnovu pripravnosti isplati tužiocima pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate i da u korist tužilaca na navedene iznose obračuna i izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima, odbijen prigovor mesne nenadležnosti i obavezana tužena da tužiocima solidarno nadoknadi parnične troškove od 780.678,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2577/2022 od 09.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 886/2017 od 28.02.2022. godine u delu stava prvog i drugog koji se odnosi na isplatu uvećene zarade tužiocima na ime prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih praznika i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u preostačlom delu stava prvog i drugog izreke koji se odnosi na odluku o neisplaćenom dodatku na plati po osnovu pripravnosti i uplatu doprinosa po navedenom osnovu i u stavu četvrtom izreke, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1778/2022 od 21.11.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da, na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti, isplati tužiocima pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na od dospeća do isplate i da u korist tužilaca na navedene iznose obračuna i izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima, odbijen prigovor mesne nenadležnosti i obavezana tužena da tužiocima solidarno nadoknadi parnične troškove od 853.678,00 dinara, od čega iznops troškova umanjenih za sudske takse i troškove veštačenja od 708.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2023 od 06.04.2023. godine, stavom prvim i drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1778/2022 od 21.11.2022. godine u stavu prvom i drugom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena da im na, ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate i da u korist tužilaca na navedene iznose obračuna i izvrši uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 1.184.556,46 dinara.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2577/2022 od 09.08.2022. godine, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćenog dodatka na platu za prekovremeni rad, noćni rad i rad u dane praznika, što predstavlja vanredno radno angažovanje tužilaca. O ovom pravu tužilaca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično pravnim situacijama u kojima su tužioci u utuženom periodu shodno rasporedu i radnim listama zbog potrebe posla i specifičnosti radnih zadataka radili prekovremeno. Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – 29.03.2017.godine, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2023 od 06.04.2023. godine, tužioci su blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu po članu 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana. U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je zasnovao presudu na potpuno i pravilno utvrđenim činjenicama od strane prvostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme, sa radnim mestom u Nišu, u sedištu Četvrtog odreda žandarmerije. U spornom vremenskom periodu oni su bili radno angažovani u periodima od po 15 dana u Kopnenoj zoni bezbednosti, na obezbeđenju administrativne linije u zoni opštine Kuršumlija prema Opštini Podujevo, AP KiM. Nakon obavljanja radnih zadataka u okviru radnog vremena od osam sati, narednih 16 sati bili su u stanju pripravnosti, tako što su po pozivu starešine bili u obavezi da se jave na zadatak, odnosno intervenciju u slučaju napada na patrolu, objekat ili meštane. Tokom boravka u bazi bili su stalno u uniformi, bilo im je zabranjeno udaljavanje iz objekta, a posebni nalozi za režim pripravnosti nisu izdavani. Na osnovu radnih i obračunskih lista za svakog tužioca obračunate su naknade u visini od 10% od osnovne plate, koje pripadaju za pripravnost svakom tužiocu tokom boravka u kopnenoj zoni bezbednosti i čiju isplatu traže.

Prvostepeni sud odluku o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva zasniva na odredbama članova 147. Zakona o policiji koji je važio do 05.02.2015. godine, člana 27. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike koji je bio u primeni do 24.09.2014. godine, člana 28. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 62/06 i 99/14), članova 7. i 12. stav 1. tačka 5. alineja 4. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/2015 i 70/2015), članova 154. i 156. Zakona o policiji, koji je na snazi od 06.02.2016. godine i člana 11. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u, koji je važio u spornom periodu. Radno angažovanje i boravak u kopnenoj zoni bezbednosti predstavlja izvršenje posebnog zadatka po pisanoj naredbi komandanta odreda, radi se o specifičnim uslovima angažovanja, koje zbog prirode zadatka podrazumeva potrebu i obavezu da pripadnici budu u stanju stalne borbene gotovosti, te da se zbog specifičnih uslova boravka unutar baze, radi njenog funkcionisanja organizuje i obavlja niz aktivnosti po dnevnom rasporedu sačinjen od strane starešine. Tužioci su bili u stanju stalne borbene gotovosti, koja po izjavama pretpostavljenih predstavlja aktivnu pripravnost, pa im je pričinjena šteta jer im nije isplaćen novčani ekvivalent za njihovo celokupno angažovanje koji im pripada po normativima.

Drugostepeni sud, polazeći od materijalnopravnog okvira na kome je prvostepeni sud zasnovao presudu, nalazi da tužiocima ne pripada uvećanje plate po osnovu pripravnosti, pošto nisu dobijali naloge za stupanje u režim pripravnosti. Naime, tužioci nisu pružili dokaze da su po posebnom rasporedu rada ili posebnom nalogu pretpostavljenog u spornom periodu bili vanredno angažovani, odnosno da su se nalazili u stanju pripravnosti. Policijski službenik može biti stavljen u pripravnost samo na osnovu posebnog rasporeda pripravnosti za rad ili naloga za pripravnost koji sačinjava neposredni rukovodilac, u kojem, između ostalog, mora biti navedeno ime policijskog službenika koji je raspoređen na tim radnim mestima, naziv radnog mesta za koje se određuje pripravnost za rad, kao i trajanje pripravnosti, što je opravdano samom prirodom takvog režima rada, jer je pripravnost oblik vanrednog angažovanja policijskih službenika van radnog vremena, privremenog karaktera i primenjuje se samo izuzetno u kraćem vremenskom periodu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, neprihvatljiva je primena materijalnog prava od strane drugostepenog suda, kod utvrđenja da su tužioci u zoni kopnene bezbednosti KiM bili u stanju neprekidne borbene gotovosti, te da im za dežurstvo van rednog vremena po Posebnom kolektivnom ugovoru za policijske službenike pripada dodatak na platu u visini od 10% od osnovne plate.

Tužioci su po činjeničnom utvrđenju za vreme rada u kopnenoj zoni bezbednosti, u toku višednevnog angažovanja bili stavljeni u stanje stalnog potrebnog stepena spremnosti da na poziv nadležnog starešine preduzmu radnju, intervenciju, kontakt ili sličnu aktivnost, pa kada neposredni rukovodioci potvrđuju da se ovakva radna obaveza nakon isteka osmočasovnog radnog vremena standardizuje kao aktivna pripravnost, odsustvo pismenog rasporeda, odnosno pismenog pojedinačnog naloga ne isključuje pravo na uvećanje osnovne plate od 10%. Ovakvo pravno stanovište iskazano je u nizu odluka Vrhovnog suda, pri čemu pravo na uvećanu platu za pripravnost ne isključuje pravo na terenski dodatak i dnevnice, kako to pravilno nalazi i prvostepeni sud, pošto ove naknade pripadaju zbog otežanih uslova rada.

U svakom slučaju, propust poslodavca da donese poseban pismeni raspored ili pismeni nalog, kada je pripravnost faktički postojala, ne isključuje pravo tužilaca na isplatu spornih iznosa koji im pripadaju na osnovu Posebnih kolektivnih ugovora za policijske službenike koji su se primenjivali u toku spornog vremenskog perioda.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je o troškovima revizijskog postupka. Tužiocima u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 43/2023), pripada naknada na ime sastava revizije, sa uvećanjem od 50% za svakog narednog tužioca, u iznosu od 78.750,00 dinara, kao i naknada za sudske takse na reviziju i odluku po reviziji i to: iznos od 29.047,41 dinara i 43.571,11 dinara za tužioca AA, iznos od 26.504,48 dinara i 39.756,71 dinara za tužioca BB, iznos od 30.673,19 dinara i 46.129,75 za tužioca VV, iznos od 28.122,70 dinara i 42.184,05 dinara tužioca GG, iznos od 29.686,45 dinara i 44.529,67 dinara za tužioca DD i iznos od 29.191,68 dinara i 43.787,53 dinara za tužioca ĐĐ.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosliljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković