.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2807/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „VOJVODINA“, doo Novo Miloševo, iz Novog Miloševa, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 57/24 od 07.06.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 57/24 od 07.06.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 57/24 od 07.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu Sudska jedinica u Kuli P1 153/2023 od 09.02.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno je da su apsolutno ništave i bez pravnog dejstva odredbe Ugovora o vansudskom poravnanju zaključenih dana 29.10.2010. godine, 05.04.2007.godine, 01.02.2007. godine, 04.01.2007 godine, 22.09.2010. godine, 26.12.2006. godine i 08.01.2009. godine, između tužilaca i AD „Đuro Strugar“, pravnog prethodnika tuženog. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 439.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužioci su oslobođeni obaveze plaćanja sudskih taksi.
Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 57/24 od 07.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, a žalba tuženog je delimično usvojena i preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Vrbasu Sudska jedinica u Kuli P1 153/2023 od 09.02.2024. godine, tako što je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 194.400,00 dinara do dosuđenog iznosa od 439.200,00 dinara sa razlikom pripadajuće zakonske zatezne kamate, dok je u preostalom pobijanom delu potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno isplate iznos od 19.962,80 dinara na ime troškove drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Tužioci revizijom osporavaju drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. Ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev. Takođe, primenom člana 420. stav 1. ZPP, revizija se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a. Imajući u vidu navedeno revizija tužilaca protiv ove odluke nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
