Tužilac je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od ...2013. do ...2016. godine, bio radno angažovan od strane tuženog kao ... tokom izgradnje „Koridora 10“ na području opštine ..., u delu gde je radove izvodila firma „Aktor“. Tužilac tvrdi da je sve vreme radio bez ugovora, smenski, od 16.30 do 06.30 časova u zimskom i od 17.00 do 07.00 časova u letnjem periodu, tri do četiri dana nedeljno za dogovorenu zaradu od 115,00 dinara po radnom satu, te da mu je zaradu na ruke isplaćivao izvesni BB. Tužbenim zahtevom je tražio utvrđenje radnog odnosa u spornom periodu, uplatu doprinosa i isplatu razlike od isplaćene do pripadajuće zarade sa uvećanjima za minuli rad, prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika. Tuženi je u odgovoru na tužbu tokom postupka osporavao tužbeni zahtev tužioca ističući da ne postoji pasivna legitimacija na strani tuženog, da je tuženi za poslove fizičkog obezbeđenja na konkretnom prostoru angažovao firme „Alfa Security“ iz Niša i „...“ iz ..., koje su angažovale svoje radnike. U prvostepenom postupku saslušani su svedoci VV, GG, DD i ĐĐ koji su potvrdili navode tužioca da je radio na konkretnim poslovima, te da su angažovani od BB koji im je isplaćivao zaradu na ruke. Kao svedok je saslušan i vlasnik i direktor firme „...“ koji je izjavio da je u njegovo ime poslove pronalaženja radnika na terenu obavljao BB, njegov zaposleni, dok je svedok EE, statutarni zastupnik tuženog, izjavio da je na poslovima obezbeđenja bila angažovana firma „...“, po ugovoru o poslovno- tehničkoj saradnji, a da BB upoznao tek nakon što su počeli sudski sporovi i da isti nikada nije bio zaposlen kod tuženog. Na osnovu izjave tuženog o režimu radnog vremena i visini zarade koja mu je isplaćivana na ruke, veštak ekonomsko- finansijske struke je sačinio nalaz i mišljenje, u skladu sa kojom je tužilac precizirao tužbeni zahtev.

Odredbom člana 231. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju te činjenice primeniće se pravila o teretu dokazivanja, a stavom 2. ovog člana, da stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava, ako zakonom nije drugačije propisano.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citiranu odredbu člana 231. ZPP, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se na osnovu predloženih i izvedenih dokaza u prvostepenom postupku ne može sa sigurnošću utvrditi da je tužilac faktički bio radno angžovan u spornom periodu od strane tuženog. Tužilac u toku postupka nije priložio dokaze, niti je predložio izvođenje dokaza na osnovu kojih bi sud mogao da utvrdi činjenice od značaja za odluku po njegovom tužbenom zahtevu. Nesporno je da tužilac za obavljanje poslova portira u spornom periodu nije zaključio ugovor o radu, da ne poseduje evidenciju prisustva na radu, radne naloge, priznanice o isplaćenoj zaradi ili rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, iz kojih bi se moglo utvrditi postojanje radnog odnosa kod tuženog, niti se obraćao inspekciji rada sa zahtevom da se utvrdi da je u radnom odnosu kod tuženog.

Pravilno je nalaženje nižestepenih sudova da se pasivna legitimacija tuženog ne može zasnivati samo na iskazima saslušanih svedoka, naročito u situaciji kada su njihovi navodi kontradiktorni iskazima drugih saslušanih svedoka, kao i materijalnim dokazima u spisima predmeta u vidu Ugovora o pružanju usluga preventivnog fizičkog obezbeđenja objekata i pozicija br 02-54-1 od 01.08.2013. godine i Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji br 02-35/13 od 23.04.2013. godine, upotpunjenih izvodima sa stanjem i promenama sredstava sa bankovnog računa tuženog.

Kod činjenice da su pravilno nižestepeni sudovi odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog, pravilno je odbijen i tužbeni zahtev za uplatu doprinosa i isplatu razlike zarade, s obzirom da se radi o pravima koja proističu iz radnog odnosa.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazloženja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenju tumačenja prava.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić