Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate minimalne zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1298/2020 od 17.07.2020. godine, u sednici održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1298/2020 od 17.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1298/2020 od 17.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 111/19 od 09.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je naloženo tuženoj da tužilji po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Kuršumliji P 735/06 od 26.02.2007. godine, odnosno po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Prokuplju, Sudska jedinica u Kuršumliji I 3511/10 od 31.03.2010. godine, plati na ime neisplaćene minimalne zarade pojedinačne iznose bliže određene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženoj da tužilji plati troškove parničnog postupka po presudi P 735/06 od 17.970,00 dinara i izvršnog postupka I 3511/10 od 31.03.2010. godine od 33.269,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 51.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1298/2020 od 17.07.2020. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P1 111/2019 od 09.03.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na onsovu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i novog tumačenja prava, konkretno člana 14. stav 3. Zakona o stečaju.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji tuženog nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtev za isplatu minimalne zarade, a pravo tužilje na isplatu utvrđeno je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P 735/06 od 26.02.2007. godine. Tužilja je bila zaposlena kod poslodavca Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovoj parnici nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni potrebe za novim tumačenjem odredaba Zakona o stečaju, imajući u vidu da je odgovornost tužene za obaveze pravnih lica čija je ona osnivač, jasno određena članom 14. stav 3. Zakona o stečaju i zato nema potrebe za tumačenjem ove zakonske odredbe. Osim toga, u ovoj parnici nema potrebe za odlučivanjem o reviziji tužene, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužbeni zahtev odnosi se na potraživanje u novcu iz radnog odnosa, pa imajući u vidu pravnu prirodu spora, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u ostalim imovinskopravnim sporovima u kojima se zahtev odnosi na novčano potraživanje, tako da se u ovoj parnici ne primenjuju odredbe člana 441. ZPP, kada bi revizija uvek bila dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 18.12.2019. godine sa zahtevom za isplatu 274.170,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 2.322,29 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,06 dinara).

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP za izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić