Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede zbog kojih se saglasno članu 407. ZPP revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu lekara opšte stomatologije u Odeljenju za stomatološku zdravstvenu zaštitu odraslih. U postupku racionalizacije viška zaposlenih (s obzirom na zaključak Vlade Republike Srbije od 02.10.2015. godine), tuženi je doneo Pravilnik o izmenama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, kojim se u službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu smanjuje broj zaposlenih i Pravilnik o utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih u službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu. Primenom usvojenih kriterijuma izvršeno je bodovanje zaposlenih u stomatološkoj službi, pa je direktor tuženog dana 19.11.2015. godine doneo odluku o utvrđivanju viška zaposlenih u službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu za čijim radom je prestala potreba (jedna stomatološka sestra i šest doktora stomatologije), među kojima je i tužilac. Nakon toga, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu dana 29.12.2015. godine, zbog smanjenja obima posla i prestanka potrebe za radom tužioca i isplaćena mu je otpremnina. Utvrđeno je i da tužilac nije imao svojstvo člana Nadzornog odbora sindikata u trenutku kada je doneto rešenje o otkazu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je tuženi u svemu postupio u skladu sa zakonskim propisima, kao i da je postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveden u skladu sa zakonom, kao i da otkaz ugovora o radu tužiocu nije posledica njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, odnosno članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Takođe, veštačenjem je izvršena uporedna analiza kriterijuma za rangiranje zaposlenih utvrđenih od strane tuženog i kriterijuma utvrđenih od strane reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou države, iz kojeg proizlazi da iako su kriterijumi predviđeni od strane reprezentativnih sindikata povoljniji za tužioca on bi svakako bio proglašen tehnološkim viškom. Prvostepeni sud je zaključio i da se tužilac sa odlukom da bude proglašen tehnološkim viškom saglasio, s obzirom da su mu unapred bili poznati kriterijumi koji su primenjivani (što proizlazi iz iskaza tužioca), a da na iste nije ulagao prigovor, a svojim držanjem nakon prijema rešenja dao naknadu saglasnosti tj. prijemom otpremnine odobrio navedeno.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i zaključio da tuženi u postupku utvrđivanja viška zaposlenih nije primenio kriterijume koji su reprezentativni sindikati u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije usvojili i predložili, već da je primenio kriterijume koje je utvrdio svojim opštim aktom. Kako je obaveza tuženog bila da u postupku proglašenja viška zaposlenih primeni kriterijume koji su usvojeni od strane reprezentativnih sindikata na nivou države, a što on nije učinio, već je bodovao i rangirao zaposlene na osnovu izmenjenih kriterijuma čini rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonitim (bez obzira što bi i primenom tih kriterijuma isto bio utvrđen kao višak). Takođe, po oceni drugostepenog suda rešenje o otkazu je nezakonito i zato što ne sadrži jasne razloge o načinu na koji je tuženi utvrdio da je tužilac tehnološki višak.

Međutim, ovakvo stanovište drugostepenog suda se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je pobijana odluka preinačena.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, ... 75/14) zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud zaključio da kriterijumi koje je predložio reprezentativni sindikat nisu opšteobavezujući, već da su to samo predlozi i smernice koji su dati od strane sindikata. Naime, kriterijume koji će biti primenjeni u postupku proglašenja zaposlenih tehnološkim viškom su utvrđivale zdravstvene ustanove iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova koje pružaju stomatološke zdravstvene usluge i to u skladu sa Zaključkom Vlade od 02.10.2015. godine, pa je tako upravni odbor tuženog na osnovu člana 25. Statuta i odluke komisije za utvrđivanje predloga kriterijuma za proglašenje viška zaposlenih u službi stomatološke zaštite, doneo pravilnik o utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je u konkretnom slučaju tuženi imao ovlašćenje da donese kriterijume koji će se primeniti u postupku proglašenja zaposlenih tehnološkim viškom.

Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom slučaju, tuženi postupak utvrđivanja viška zaposlenih sproveo u skladu sa zakonom, tako što je doneo odluku o izmeni pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, sa kojim se saglasio osnivač tuženog, zatim je na osnovu pravilno primenjenih kriterijuma (za koje je tužilac znao i nije ulagao prigovor na iste) rangirao zaposlene i doneo odluku o proglašenju tehnološkog viška, te rešenja o otkazu ugovora o radu za zaposlene za koje je utvrdio da su višak, među kojima je i tužilac, u skladu sa odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pravilno je prvostepeni sud zaključio i da tužilac u trenutku otkaza ugovora o radu nije imao svojstvo člana nadzornog odbora, imajući u vidu da je tužiocu mandat u nadzornom odboru istekao 2010. godine, a da članovi nadzornog odbora od tada nisu opet birani. Iz sadržine donetog rešenja o otkazu ugovora o radu može se utvrditi da je tuženi u zakonitom postupku, pravilno primenio predviđene kriterijume i utvrdio da je tužilac jedan od zaposlenih za čijim je radom prestala potreba (rangiran na 14 mestu).

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda saglasno odredbi člana 416. stav 1. ZPP.

Polazeći od uspeha u postupku po reviziji, tužilac je obavezan da tuženom naknadi revizijske troškove u iznosu od 45.500,00 dinara i to za sastav revizije iznos od 33.000,00 dinara i na ime sudskih taksi iznos od 12.500,00 dinara, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...99/20) i taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94...95/18).

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić