Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate minimalne zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1397/20 od 17.07.2020. godine u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1397/20 od 17.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1397/20 od 17.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 115/19 od 09.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i naloženo tuženoj da tužilji po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Kuršumliji P 555/06 od 22.11.2006. godine, odnosno po rešenju o izvršenju Osnovnog suda u Prokuplju, Sudska jedinica u Kurušumliji I 221/2010 isplati na ime neisplaćene minimalne zarade pojedinačne opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do konačne isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, naloženo je tuženoj da tužilji naknadi troškove parničnog postupka po presudi Opštinskog suda u Kuršumliji P 555/06 od 22.11.2006. godine, u iznosu od 14.373,00 dinara. Stavom trećim izreke, naloženo je tuženoj da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1397/20 od 17.07.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, dok je stavom drugim odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena iz svih razloga propisanih odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za isplatu minimalne zarade po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.03.2019. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja iznosi 134.257,12 dinara. Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, a primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić