Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj .. od 22.03.2017. godine i aneksa ugovora broj ... od 30.01.2018. godine. Radio je na poslovima ... . Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 06.09.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 22.03.2017. godine i aneks broj 2 ugovora o radu od 30.01.2018. godine sa danom 18.05.2018. godine zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 102. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženih. Tuženi je neopravdano izostao sa rada četiri radna dana u toku meseca. Donošenju rešenja o otkazu tužiocu je prethodilo upozorenje tuženog od 31.05.2018. godine. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je tužilac neopravdano izostao sa rada najmanje četiri radna dana i to u periodu od 14.05. do 18.05.2018. godine. Na taj način je izvršio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Dostavu upozorenja od 31.05.2018. godine tuženi je pokušao tužiocu da uruči putem pošte 04.06.2018. godine na adresu ... broj .. u ... . Pošiljka se vratila sa naznakom nije tražio. Nakon toga tuženi je 18.06.2018. godine upozorenje istakao na oglasnu tablu. Tužilac je dana 26.06.2018. godine dostavio odgovor na upozorenje tuženom o otkazu ugovora o radu. Dana 08.05.2018. godine tužilac je tuženom uputio molbu za neplaćeno odsustvo zbog obavljanja medicinskih pregleda u trajanju od šest meseci. Uz prilog molbe dostavio je medicinsku dokumentaciju sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje – Beograd, Opšte bolnice Studenica Kraljevo, Ambulante za pejsmejker i psihijatrijske ambulante. Tražio je da mu se povratna informacija po toj molbi dostavi na adresu ... u ... . Tužilac se pismeno obratio tuženom sa urgencijom da odluči o molbi. Tuženi je rešenjem od 16.05.2018. godine koje je dostavljeno tužiocu 23.07.2018. godine odbio zahtev podnet za odobravanje neplaćenog odsustva koji je tražio tužilac (rok trajanja šest meseci). U izveštaju tuženog prikazan je obračun eventualne tužiočeve izgubljene zarade za period od 14.05.2018. do 30.09.2018. godine. Prema izveštaju Policijske uprave Kraljevo od 13.10.2020. godine tužilac je u spornom periodu imao prijavljeno prebivalište u ... u ulici ..., stan .., grad ... .

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer kod tužioca nije bilo svesti da čini povredu radne obaveze i da je povredu izvršio namerno ili iz krajnje nepažnje jer je od strane tuženog doveden u zabludu da li treba da dolazi na posao u periodu od 14. do 18. maja 2018. godine pošto je tuženi odluku o njegovoj molbi da mu se omogući neplaćeno odsustvo doneo tek 16.05.2018. godine. Shodno tome usvojio je tužbeni zahtev u celosti.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da ako se imaju u vidu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 102. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 03.02.2018. godine proizlazi da poslodavac može otkazati ugovor zaposlenog koji izostaje sa rada najmanje pet radnih dana u toku godine ili neopravdano uzastopno izostaje sa rada najmanje četiri radna dana u toku meseca. Tužilac je do 10.05.2018. godine bio na bolovanju, a nakon toga nije došao na posao počev od 14.05.2018. do 18.05.2018. godine niti je naknadno dostavio lekarsko uverenje o privremenoj sprečenosti za rad. Drugostepeni sud takvo ponašanje tužioca karakteriše kao nemarno ponašanje koje se ispoljavalo u nezainteresovanosti da se lično ili telefonskim putem kod poslodavca informiše o ishodu podnete molbe za neplaćeno odsustvo. Tužilac je bio upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora, tuženi je preduzeo sve radnje propisane odredbom člana 180. Zakona o radu koje imaju za cilj da zaposlenom omogući odbranu od otkaznog razloga ali zaključuje da je otkazivanje ugovora o radu tužioca zakonito, kako u formalnom tako i u materijalnom smislu pa je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan. Od 14.05.2018. do 18.05.2018. godine nije dolazio na posao niti je izostanke opravdao. Stoji činjenica da je tužilac uputio zahtev tuženom da mu se odobri neplaćeno odsustvo i da je zahtev dostavio dana 08.05.2018. godine. Međutim, nije dobio odgovor već je dana 16.07.2018. godine uputio urgenciju da se odluči o zahtevu molbi – za neplaćeno odsustvo a rešenje kojim mu je molba – zahtev odbijen dostavljeno je tužiocu 23.07.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Tužilac od 14.05.2018. do 18.05.2018. godine nije dolazio na posao niti je izostanak opravdao. Poslodavcu se nije javio ni telefonom niti se interesovao da li je odlučeno o njegovoj molbi za neplaćeno odsustvo. Takav propust tužioca može se pripisati njegovoj krivici koja je dovela do povrede radne obaveze. Tužilac je bio dužan da se informiše o ishodu podnete molbe i da primi povratnu informaciju na adresu koju je naveo u istoj, a što nije učinio. Nije se javio na posao pa je evidentno da je takvim ponašanjem učinio povredu radne dužnosti koja je ishodovala donošenju rešenja o otkazu.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Kolektivnim ugovorom tuženog od 03.02.2018. godine, članom 10. stav 1. tačka 3. propisano je da poslodavac može otkazati ugovor zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radnih obaveza, između ostalog, ukoliko neopravdano izostaje sa rada najmanje pet radnih dana, u toku godine, ili neopravdano uzastopno izostaje sa rada najmanje četiri radna dana u toku meseca.

Očigledno je da se tužilac ponašao nezainteresovano u pogledu odluke o njegovoj molbi za neplaćeno odsustvo i nije se javio na posao. Tuženi je uredno sproveo proceduru vezano za pokretanje disciplinskog postupka i sve radnje propisane članom 180. Zakona o radu, pa proizlazi da je postupak otkazivanja ugovora o radu sproveden zakonito kako u formalnom tako i u materijalnom smislu. Pošto je Zakon o radu članom 179. stav 2. tačka 5. i opšti akt poslodavca (Kolektivni ugovor) propisao razloge za prestanak radnog odnosa, tužilac se morao kretati u okviru postavljene regulative, rokova i mogućnosti odsustvovanja sa posla a u skladu sa opravdanim razlozima. Tužilac jeste podneo zahtev da mu se odobri neplaćeno odsustvo ali se nakon toga ponašao nezainteresovano i nemarno jer je morao da se interesuje o sudbini svog zahteva. Tužilac je imao dovoljno vremena da se o tome informiše, što nije učinio pa je pravilno postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Tužilac nije dokazao da je bio sprečen ili onemogućen da se informiše i da sazna informaciju da li će mu bidi odobreno neplaćeno odsustvo ili ne. Činjenica da isti ima medicinsku dokumentaciju i da nižestepeni sudovi istu nisu cenili, nije od posebnog značaja da može dovesti do drugačije odluke suda. Medicinska dokumentacija je od značaja za utvrđivanje fizičkog zdravlja tužioca, a tužilac nije dokazao da je fizički i psihički bio onemogućen da sazna odluku u vezi njegovog podnetog zahteva za neplaćeno odsustvo. Neosnovani su navodi da nije ispoštovana procedura vezano za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti što je usledilo donošenjem otkaza ugovora o radu jer je tuženi u svemu ispoštovao zakonsku proceduru vezano za taj postupak.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković