.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2817/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Stanojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2122/2024 od 12.07.2024. godine, u sednici održanoj 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2122/2024 od 12.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 575/23 od 15.05.2024. godine, stvom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime duga po rešenju Osnovnog suda u Vranju Ii 6008/2017 od 14.12.2017. godine i zaključku javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja Ii 2654/17 od 05.02.2018. godine, isplati na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, za period od januara 2013. godine zaključno sa novembrom 2014. godine, pojedinačne mesečne iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datum dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke i na ime troškova izvršenja pred sudom iznos od 8.227,78 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime duga po rešenju Osnovnog suda u Vranju Ii 6002/17 od 14.12.2017. godine i zaključka javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja Ii 2599/17 od 05.02.2018. godine, isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 51.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2017. godine do isplate i na ime troškova izvršenja nastalih pred sudom iznos od 8.515,00 dinara, Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba tužilje povučena u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime duga po rešenju Osnovnog suda u Vranju Ii 6008/2017 od 14.12.2017. godine i zaključka javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja Ii 2654/17 od 05.02.2018. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu na troškove izvršenja nastalih pred sudom u iznosu od 8.227,78 dinara. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužba tužilje povučena u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime duga po rešenju Osnovnog suda u Vranju Ii 6002/17 od 14.12.2017. godine i zaključka javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja Ii 2599/17 od 05.02.2018. godine, isplati zakonsku zateznu kamatu na troškove izvršenja nastalih pred sudom u iznosu od 8.515,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao i iznos od 11.600,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2122/2024 od 12.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i stavu petom izreke.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.
Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) formirano je Državno pravobranilaštvo kao organ koji se bavi poslovima zaštite imovinskih interesa i prava Republike Srbije kako pred domaćim sudovima, tako i pred stranim sudovima i arbitražama i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Prema odredbi člana 11. stav 4. Zakona o pravobranilaštvu, kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.
Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o pravobranilaštvu napred citiranom odredbom izjednačava državnog pravobranioca sa advokatom, to u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o pravobranilaštvu kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 6. Zakona o pravobranilaštvu, po kome funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca.
Kako u konkretnom slučaju revizija nije u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama izjavljena preko državnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Dražavnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Leskovcu, Kancelariji Vranje, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP reviziju u ime tužene Republike Srbije izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.
Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
