.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2818/2021
22.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Popović, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ ad Novi Sad, koga zastupa Nikola Šijan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1874/19 od 03.06.2020. godine, u sednici održanoj 22.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1874/19 od 03.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1874/19 od 03.06.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinica u Kuli P1 208/17 o1 8.02.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 1.790.905,83 dinara na dan 04.06.2018. godine. Stavom drugim izreke utvrđeno je da na isti dan, postoji potraživanje tuženog prema tužiocu u iznosu od 1.471.959,80 dinara, pa je stavom trećim izvršena kompenzacija potraživanja i obavezan tuženi da isplati tužiocu razliku između utvrđenih potraživanja u iznosu od 318.946,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od 05.06.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da na iznos od duga od 318.946,03 dinara u korist tužioca uplati doprinose za socijalno osiguranje nadležnim fondovima socijalnog osiguranja Republike Srbije. Stavom petim i šestim izreke odbijen je tužbeni zahtev od dosuđenih do traženih iznosa naknade štete (izgubljena zarada), navedenih u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, kao i tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da na te iznose razlike u zaradi, uplati u korist tužioca doprinose za obavezno socijalnog osiguranja. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 92.381,84 dinara.
Po žalbi tužioca, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1874/19 od 03.06.2020. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je obavezan tuženi da tužiocu pored iznosa dosuđenog prvostepenom presudom, po osnovu naknade štete isplati i iznos od 376.077,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na glavnicu od 275.748,23 dinara počev od 05.06.2018. godine, te da na dosuđeni iznos glavnice u ime tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do još 62.636,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke žalba tužioca je u preostalom delu i žalba tuženog su odbijene i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu do 22.065,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).
Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete (izgubljena zarada) zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Visina štete je utvrđena tako što je po prigovoru tuženog, izvršena kompenzacija potraživanja za iznos otpremnine koji je tuženi isplatio tužiocu prilikom prestanka radnog odnosa. Drugostepenom presudom dosuđen je veći iznos naknade, jer je kod odlučivanja o visini štete, tužiocu priznat kvartalni i godišnji bonus koji bi ostvario da mu nije prestao radni odnos. Tuženi je obavezan da na dosuđeni iznos naknade, u korist tužioca, uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Shodno navedenom, pobijanom presudom je odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, pa imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvom vrstom tražene zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom sporu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana, iz čega proizlazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Shodno navedenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba je podneta 22.05.2017. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora iznosi 2.949.737,65 dinara, koji na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 25.145,00 evra (na dan podnošenja tužbe 1 evro je vredeo 117,3050 dinara).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Revizija na osnovanu citirane odredbe zakona zbog preinačena prvostepene presude dozvoljena je samo u situraciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene odluke pravo uskraćeno ili smanjeno. Podnosilac revizije u ovom slučaju je tužilac, a tužiocu odlukom drugostepenog suda pravo nije uskraćeno ni smanjeno, budući da je njegova žalba delimično usvojena, pa iz tog razloga revizija tužioca nije dozvoljena zbog činjenice da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
U konkretnoj situaciji ceneći sve okolnosti troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno članu 154. stav 1. ZPP i odlučeno je kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
