Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2891/16 od 14.11.2016.godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2891/16 od 14.11.2016.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2891/16 od 14.11.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1269/2011 od 12.07.2016. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda od 13.01.2017.godine, poništeni su kao nezakoniti aneksi ugovora o radu broj 2 od 04.04.2011.godine, broj 3 od 21.10.2011.godine, broj 4 od 02.03.2012.godine; obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade štete u vidu manje isplaćene zarade i drugih primanja prema opštem aktu i ugovoru o radu za period od 13.05.2011.godine do 24.05.2013.godine ukupan iznos od 934.210,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i da za tužioca na iste uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu; odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonita odluka tuženog o upućivanju na plaćeno odsustvo zaposlenih u organizacionom delu Funkcija za organizaciona pitanja tuženog, Direkcija za HR Sektor za odnose sa zaposlenima, Služba za administrativno-tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima tuženom br. .. od 04.07.2012.godine u delu koji se odnosi na tužioca i rešenje br. .. bez datuma o upućivanju tužioca na plaćeno odsustvo i određivanju naknade zarade u periodu od 01.08.2012.godine do 02.10.2012.godine, što je tuženi dužan trpeti i sprovesti; odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove koje je ranije obavljao ili na poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom, sposobnostima i radnim iskustvom u mesto rada ...; odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu obezbedi obavljanje poslova specijalista za ugovaranje i projektovanje elektroradova u Pogonu „VV“ na osnovu zaključenog ugovora o radu i aneksa tog ugovora ili obavljanje drugih odgovarajućih poslova u skladu sa njegovom stručnom spremom, sposobnostima i radnim iskustvom, što je tuženi dužan trpeti i sprovesti; deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 934.210,95 dinara pa do zahtevanih 945.870,90 dinara na ime naknade štete u vidu manje isplaćene zarade i drugih primanja prema opštem aktu i ugovoru o radu za period od 13.05.2011.godine do 24.05.2013.godine je odbijen; odbačena je tužba u delu kojim je tužilac zahtevao da sud obaveže tuženog da tužiocu na napred navedene iznose obračuna i uplati pripadajuće poreze; obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 431.282,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate; molba tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudske takse je odbijena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2891/16 od 14.11.2016. godine, žalba tuženog je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1269/2011 od 12.07.2016. godine u usvajajućem delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga u smislu člana 395. ZPP, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (pogrešno označeno kao 404. ZPP).

Rešenjem R4 B/18 od 28.05.2018. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu predložio je Vrhovnom kasacionom sud odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj primenom člana 395. ZPP.

Prema članu 395. ZPP revizija je izuzeto dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge nižestepenog suda. Ovo stoga, što su nižestepeni sudovi pravilno tumačeći, primenili odredbu člana 171. Zakona o radu saglasno kojoj premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto mora da bude rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, a ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži i te razloge koji su uslovi za premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Pri tome, ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizilazi potreba procesa i organizacije rada, pri čemu je nužno navesti činjenice koje opravdavaju premeštanje. U konkretnom slučaju tuženi je tužiocu ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštanja na drugo radno mesto zbog smanjenja obima posla i potrebe procesa i organizacije rada, što predstavlja opštu formulaciju, bez obrazloženja tih razloga, pri čemu sama potreba mora da bude vezana za ono što je u konkretnom slučaju poslužilo kao razlog raspoređivanja na drugo radno mesto, čega nema u konkretnom slučaju. Odluke nižestepenih sudova u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 439. ZPP u parnicama iz radnih odnosa revizija je dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a van ovih sporova ako se tužbe odnosi na potraživanje u novcu primenjuju se odredbe o dozvoljenosti revizije iz novelirane odredbe člana 394. PP.

Predmet ovog radnog spora je poništaj aneksa ugovora o radu kojim je tužilac premešten na drugo radno mesto.

Kako zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na drugo radno mesto ne predstavlja spor iz člana 439. ZPP, gde je revizija uvek dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog odbacio kao nedozvoljenu.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić