.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2822/2021
04.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović advokat iz ... protiv tužene Predškolske ustanove „Bambi“ iz Paraćina, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Paraćin, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3513/20 od 21.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3513/20 od 21.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3513/20 od 21.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 272/20 od 03.09.2020. godine, u prvom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od juna 2015. godine zaključno sa junom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate na način bliže opisan u ovom stavu izreke. U drugom stavu izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 50.686,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3513/20 od 21.05.2021. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da se pitanje naknade troškova prevoza zaposlenih rešava u svakom konkretnom slučaju, a to je u skladu i sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016. godine po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, osim ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je, primenom stava 2. iste zakonske odredbe, odlučio kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada podneta je 13.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 67.347,80 dinara.
S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
