Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pantović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Dragićević, advokat iz ... i tuženog Doma zdravlja „Dr Nikola Džamić“ iz Vrnjačke Banje, radi utvrđenja zloupotrebe zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/22 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 21.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/22 od 06.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/22 od 06.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P1 150/19 od 14.03.2022. godine, odbačena je tužba tužilje u delu u kome je tražila da se utvrdi da je tužilja zaposlena u Domu zdravlja „Dr Nikola Džamić“ iz Vrnjačke Banje pretrpela zloupotrebu zlostavljanja na radu od strane BB, više ... sestre i to omalovažavanjem pred kolegama, podnošenjem lažne prijave za zaštitu zlostavljanja na radu sa ciljem da nanese nematerijalnu štetu tužilji, a da za sebe izvuče nematerijalnu korist premeštanjem poslova na drugo radno mesto u organizaciji rada, te da se zabrani tuženoj BB, zaposlenoj u Domu zdravlja „Dr Nikola Džamić“ iz Vrnjačke Banje, vršenje zloupotrebe zlostavljanja tužilje, tako što će odmah prestati sa netačnim izjavama o tome da se prema tuženoj vrši zlostavljanje na radu od strane tužilje kao i dalje prenošenje netačnih navoda o načinu rada i svako drugo ponašanje koje bi ugrozilo zdravlje i integritet ličnosti i profesionalne pozicije koju tužilja, primarijus lekar specijalista ... ima među kolegama i pacijentima gde obavlja svoj posao, kao nedozvoljena (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužilji naknadu nematerijlane štete u iznosu od 220.000,00 dinara, kao neosnovan (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se objavi presuda u dnevnom listu „Politika“ o trošku tuženih, kao neosnovan (stav treći izreke). Obavezana je tužilja da tuženoj BB isplati na ime troškova postupka iznos od 155.250,00 dinara (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2853/22 od 06.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu P1 150/19 od 14.03.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene čl. 11. stav 3. i člana 23. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10), kojim je definisana zaštita od zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja na radu i postupak utvrđivanja odgovornosti zaposlenog u slučaju zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 25. u vezi člana 23. i 24. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), na spor zbog zlostavljanja na radu ili spor u vezi zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja primenjuju se odredbe odgovarajućih zakona kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zloupotrebe zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, a u delu koji se odnosi na potraživanje u novcu (naknadu štete) iz člana 403. stav 3. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari sa zahtevom za utvrđenje da je tužilja pretrpela zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja na radu sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete podneta je 05.07.2019. godine. Prvostepena presuda je od 14.03.2022. godine, a drugostepena presuda od 06.04.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po zahtevu za naknadu štete je 220.000,00 dinara ili 1.867,44 evra.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća –sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković