.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2826/2020
27.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Marinković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, sa sedištem u Beogradu, Ogranak „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3377/19 od 27.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3377/19 od 27.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3377/19 od 27.12.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3377/19 od 27.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2434/19 od 25.09.2019. godine, kojom je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu isplati iznos od 50.000,00 dinara i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešene primene materijanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom čl. 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima, nakon ocene da potraživanje tuženog u smislu člana 371. istog nije zastarelo, obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 50.000,00 dinara, koji je tužilac primio od tuženog, po osnovu Odluke o beskamatnom zajmu zaposlenima kod tuženog od 13.03.2014. godine. Obaveza tužioca da tuženom vrati neisplaćeni iznos zajma prilikom prestanka radnog odnosa, propisana članom 5. Odluke o beskamatnom zajmu, nije se ugasila time što je tuženi naknadno odlučio da zaposlenima istovetni dug otpiše, jer u vreme kada je doneta Odluka tuženog o otpisu potraživanja po osnovu zajma od 10.04.2017. godine tužilac više nije bio zaposlen kod tuženog, s obzirom da mu je zbog odlaska u starosnu penziju radni odnos kod tuženog prestao 08.08.2014. godine.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U konkretnom slučaju, potraživanje tuženog za povraćaj beskamatnog zajma koji je dat tužiocu, nije potraživanje iz radnog odnosa (potraživanja zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih) već potraživanje iz građanskopravnog odnosa po osnovu zajma, koje zastareva nakon proteka opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. ZOO. Pored toga, u odlukama Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2555/2018 od 08.05.2019. godine, Rev2 1662/2019 od 10.07.2019. godine, Rev2 919/2019 od 05.12.2019. godine i dr. izražen je pravni stav da poslodavac nije ovlašćen da u visini neisplaćenog dela zajma umanjuje otpreminu, već da nakon isplate otpremnine ima mogućnost da tužbom ili na drugi način potražuje neislaćeni iznos zajma, kakva je situacija u konkretnom slučaju, zbog čega ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tužioca. Tužilac je tužbom tražio i po nepobijanoj pravnosnažnoj presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2601/17 od 16.01.2019. godine ishodovao da se obaveže tuženi da mu isplati razliku otpremnine, u visini u kojoj mu je isplatu otpremnine umanjio za iznos tužiočevog duga prema tuženom na ime neisplaćenog zajma, pa je u obavezi da tuženom isplati dug po osnovu primljenog zajma.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1. i 3.)
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 07.09.2017. godine u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 50.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 25.09.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 27.12.2019. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
