Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima prodavca u ... na osnovu zaključenog ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj .., a na osnovu aneksa navedenog ugovora od 07.04.2014. godine na poslovima samostalnog kontrolora III. Pravilnikom o organizaciji i sistematiziaciji poslova radnih mesta kod tuženog iz 2006. godine, za radno mesto prodavca na ... propisan je III, a Pravilnikom iz 2013. godine za radno mesto samostalnog kontrolora III ili IV sepen stručne spreme. Kadrovska služba tuženog je Trgovačkoj školi uputila dopis broj .. od 12.03.2020. godine tražeći proveru verodostojnosti diplome tužilje. Prema odgovoru Trgovačke škole na osnovu podataka u kopijama svedočanstava o završenom trogodišnjem obrazovanju nisu pronađeni podaci o školovanju tužilje. Zahtevom broj .. protiv tužilje je pokrenut disciplinski postpak. Tužilji je dostavljeno upozorenje broj .. od 23.07.2020. godine na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povreda radnih obaveza iz člana 141. stav 1. tačka 17) i 18) KU tuženog, i to: „falsifikovanje novčanih i drugih predmeta“ i „povrede radne obaveze, koja predstavlja krivično delo, privredni prekršaj ili prekršaj“. Tužilja se pismeno izjasnila na navedeno upozorenje poslodavca osporavajući činjenice koje su joj stavljene na teret. Rešenjem tuženog broj .. od 28.08.2020. godine, tužilji je u skladu sa članom 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog tog što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze propisanu članom 141. stav 1. tačka 17) i 18) Kolektivnog ugovora, jer je tuženom predala falsifikovanu diplomu i na taj način ga dovela u zabludu i tokom trajanja radnog odnosa održavala ga u zabludi o svojoj stručnoj spremi, odnosno vršila je produženu povredu radne obaveze prema poslodavcu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, nalazeći da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, odbio njen tužbeni zahtev za ponštaj, kao nezakonitog, rešenja o otkazu ugovora o radu sa pripadajućim aneksom i zahtev za vraćanje na rad.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je prvostepeni sud pravilno našao da je ugovor o radu tužilji zakonito otkazan.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17) propisano je da poslodavac može, pored ostalog, da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Prema odredbi člana 15. tačka 3) istog zakona, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu, dok je odredbom člana 26. stav 1. navedenog zakona, propisano da je kandidat dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Odredbom člana 141. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od januara 2018. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata (tačka 17).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje, pravilno zaključivši da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze predviđene članom 141. stav 1. tačka 17) Kolektivnog ugovora tuženog koja je propisana kao otkazni razlog, zbog čega je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu sa pripadajućim aneksom.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno razmatrao navode revizije koji se u pretežnom delu odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza (koje dokaze je izveo, i ocenio dvostepeni sud) jer isti u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, niti se istima dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi 153. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić