U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava Užice, Stanica saobraćajne policije Požega, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o revizijama tužioca i tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3593/18 od 10.04.2019. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine, u sednici održanoj 10.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude

Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine, u stavu drugom izreke.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3593/18 od 10.04.2019. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine, u preostalom delu, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3593/18 od 10.04.2019. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine, u preostalom delu.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu revizijskih troškova, kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 74/18 od 10.09.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na osnovu neisplaćene naknade za prekovremeni i noćni rad, za period od 04.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određene ovim stavovima izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena po osnovu smenskog rada za period 04.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, isplati iznos od 190.658,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose, bliže određene ovim stavom izreke, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 36.188,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3593/18 od 10.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 117/19 od 03.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene naknade zarade po osnovu noćnog rada ze period od 04.01.2015. godine do 04.01.2018. godine, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 43.388,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu za period od 04.01.2015. godine do 31.03.2016. godine, na ime neisplaćene naknade zarade po osnovu noćnog rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate u visini i na način bliže određen ovim delom stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda, u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena na ime neisplaćene naknade zarade po osnovu noćnog rada za period od 01.05.2016. godine do 04.01.2018. godine, isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u pojedinačno opredeljenim iznosima, bliže određene ovim stavom izreke, a obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.329,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odlučuje primenom odredbe člana 404. ZPP.

S obzirom da je revizija tužioca izjavljena na preinačujući deo presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 607/21 od 13.05.2021. godine ista je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), te nije bilo potrebe da se u ovom delu odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u navedenom delu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, u ovom delu, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... U spornom periodu tužilac je ostvario sate noćnog rada, a kako tvrdi tužena mu nije isplatila uvećanu platu po ovom osnovu, saglasno odredbi člana 187. Zakona o policiji. Rešenjem tužene od 15.05.2017. godine, tužiocu je utvrđen ukupni koeficijent za obračun plate od 01.05.2016. godine i iznosi 1,791, a koji između ostalog sadrži i koeficijent neredovnosti u radu od 0,145. Prema nalazu veštaka noćni rad nije vrednovan ni pri utvrđivanju osnovne plate, a naknada za rad noću tužiocu je isplaćena u manjem iznosu od obračunatog. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužiocu u utuženom periodu saglasno članu 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike, pripada razlika između isplaćenog i pripadajućeg uvećanja na platu po osnovu rada noću u procentu od 28,6% od osnovne plate, jer se neredovnost u radu od 0,145 u ukupnom koeficijentu plate vrednovala kroz smenski rad i priznata je za smenski rad, ali ne i za noćni rad.

Međutim, drugostepeni sud je našao da zaključak prvostepenog suda nije zasnovan na pravilnoj primeni odredaba Zakona o policiji i Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za isplatu razlike naknade zarade za rad noću, za period od maja 2016. godine do januara 2018. godine. Ovakav zaključak pobijane presude zasnovan je na činjenici da je tužena počev od 01.05.2016. godine tužiocu vršila obračun i isplatu plate po rešenju od 15.05.2017. godine, a prema kojem je rad noću vrednovan kroz koeficijent neredovnosti u visini od 0,145.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije tužioca, pobijana presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 184. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br.6/16, koji je stupio na snagu 05.02.2016. godine), zaposleni u Ministarstvu ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom (stav 1), prava iz stava 1. ovog člana, kao i struktura plate i koeficijenata plate utvrđuju se posebnim aktom Vlade (stav 2), plata zaposlenog u Ministarstvu se sastoji od osnovne plate i uvećane plate (stav 3). Odredbom člana 185. stav 5. istog zakona, propisano je da se koeficijent plate sastoji iz zbira osnovnih i dodatnih koeficijenata, dok prema članu 187. stav 1. tačka 1. istog zakona, policijski službenik ostvaruje pravo na uvećanu platu u visini utvrđenoj ovim zakonom i to za rad noću – za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate.

Prema članu 2. stav 2. Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, osnovna plata sastoji se od osnovice plate koju utvrđuje Vlada i utvrđenih koeficijenata plate. Članom 4. Pravilnika, predviđeno je da su koeficijenti plate iz člana 2. stav 2. osnovni koeficijent, koji se sastoji iz koeficijenta platnog razreda i koeficijenta zvanja, odnosno čina i dodatni koeficijent. Prema članu 7. dodatni koeficijent se sastoji iz koeficijenta beneficije (USO), koeficijenta neredovnosti u radu (STN) i koeficijenta odgovornosti i složenosti (OS), dok se prema članu 9. stav 1. koeficijent neredovnosti u radu utvrđuje u odnosu na radna mesta u Ministarstvu koja u svojoj nomenklaturi sadrže odrednice neredovne organizacije posla u vidu rada u smeni, turnusa ili drugih učestalih neredovnosti u radu i utvrđuje se u visini: rad u smeni/turnus/učestala neredovnost (STN) – 0,145.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilan stav drugostepenog suda da tužilac nema pravo na uvećanje plate u smislu člana 187. stav 1. tačka 1. Zakona o policiji. Procenat uvećanja plata po osnovu rada noću (28,6%), jeste predviđen navedenim članom Zakona o policiji, kao i članom 12. Posebnog KU za policijske službenike, ali namenjen je zaposlenima koji rade na poslovima na kojima rad noću nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate, odnosno koji svoj rad obavljaju u redovnom radnom vremenu i nemaju neredovnosti u radu. U konkretnom slučaju, tužiocu je rad noću izražen kroz koeficijent za obračun plate (koji sadrži i koeficijent neredovnosti, jer tužilac ima neredovnost u radu) pri vrednovanju poslova radnog mesta i isplaćuje mu se za svaki mesec, pa ne može zahtevati procenat uvećanja predviđen za rad noću koji se obavlja povremeno. Iz svega napred navedenog neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodi revizije da koeficijent neredovnosti od 0,145 imaju i zaposleni koji nemaju neredovnost u radu je bez uticaja, jer za ove tvrdnje nije pružio dokaz.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o predlogu tužene da se o njenim revizijama, odluči kao o izuzetno dozvoljenim, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Naime, primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite, na koji se odnose revizije tužene, je isplata tužiocu na ime naknade za prekovremeni rad i dela nakanade zarade po osnovu noćnog rada, za period do maja 2016. godine, a pravnosnažnim presudama je utvrđeno da je u ovom delu tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije tužene nedozvoljene.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 05.01.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažnih presuda je 88.367,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tužene nedozvoljene, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po izjavljenim revizijama nisu uspeli, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić