.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2831/2022
02.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP Bujanovac, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2100/22 od 06.05.2022. godine, u sednici održanoj 02.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2100/22 od 06.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2100/22 od 06.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 124/20 od 10.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene da je Osnovni sud u Bujanovcu apsolutno nenadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari, kao neosnovan. Stavom drugim i trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene zarade za obavljanje dužnosti ... isplati pojedinačne opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i u korist tužioca na primanja kao ..., uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom PIO, na ime razlike zarade za period od januara do novembra 2015. godine. Stavom četvrtim i petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene zarade za obavljanje dužnosti referenta grupe isplati pojedinačne opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i u korist tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom PIO, na ime razlike zarade za period od januara do decembra 2015. godine. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 187.867,08 dinara, s tim što će na iznos od 161.000,00 dinara teći zakonska zatezna kamata od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2100/22 od 06.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 145.868,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva za isplatu naknade zbog dodatnog opterećenja na radu, zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Zaključak sudova o obavezi plaćanja naknade za dodatno opterećenje na radu zasnovano je na utvrđenim činjenicama da je tužilac, postupajući po pismenom nalogu pretpostavljenog, pored poslova svog radnog mesta, obavljao i poslove drugog radnog mesta (upražnjenog) i da o njegovom zahtevu za isplatu naknade za dodatno opterećenje nije odlučeno u skladu sa odredbama Zakona o Vojsci Srbije, što je osnov za primenu ovog zakona, kao i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Pravilnika o platama profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, na način kako je to navedeno u pobijanoj presudi.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate materijalne štete u ovoj parnici podneta je sudu 09.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 159.363,83 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
