Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3691/2023 od 26.10.2023. godine, žalba tužilaca je odbijena i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što su predložili da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u spornom periodu bili u radnom odnosu kod tužene na poslovima radnog mesta „...“ u sedištu Četvrtog odreda žandarmerije u Nišu. Takođe, i pok. ZZ, biv. iz ... (koji je preminuo u toku prvostepenog perioda) je u periodu na koji se odnosi tužbeni zahtev bio u radnom odnosu kod tužene. Tužioci su rad obavljali u sedištu i izvan sedišta tužene. Tužioci su odlazili i na teren (kopnena zona bezbednosti) a radili su i kada su se održavale razne utakmice, javni skupovi i priredbe i to kako radnim danima, tako i u dane vikenda i praznika, a bili su angažovani i kod sprovođenja osuđenih lica u KPZ „Zabela“, sve na način i u trajanju bliže opisanom u nižestepenim presudama. U slučaju odlaska na intervenciju tužena je obračunavala i isplaćivala tužiocima samo rad za osmočasovno radno vreme (vreme u vožnji se nije prikazivalo kao radno vreme, ni u odlasku ni u povratku, već samo sat vremena pre vožnje i sat vremena nakon povratka u Niš i 6 sati za vreme manifestacije). Postojao je pismeni nalog za osmočasovno radno vreme, a po usmenom naređenju starešina tužioci su bili u bavezi da po isteku osmočasovnog radnog vremena bili u obavezi da se, u preostalom vremenskom periodu u toku dana od 16 sati, mimo radnog vremena nalaze u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti i dostupnosti koje omogućava pravovremenu intervenciju, radnju ili drugu aktivnost u cilju otpočinjanja obavljanja ili završetka posla ukoliko se za isto ukaže potreba, u kom smislu su se nalazili u stanju pripravnosti (aktivna pripravnost). Veštak ekonomsko finansijske struke u nalazu i mišljenju i dopunskom nalazu je utvrdio da su tužioci pored časova redovnog rada, ostvarili i časove pripravnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba Zakona o policiji i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenika, koji su bile u primeni u spornom periodu, odbili tužbene zahteve, zaključivši da je za pripravnost kao vrstu vanrednog angažovanja zaposlenih u policiji potreban poseban raspored pripravnosti koji sa činjava neposredni rukovodilac, određivanjem policijskih službenika koji su raspoređeni na tim radnim mestima ili pisani nalog rukovodioca. Kako tužioci u smislu pravila o teretu dokazivanja nisu dostavili dokaze da su po posebnom rasporedu rada ili posebnom nalogu pretpostavljenog u spornom periodu bili vanredno angažovani, odnosno da su se nalazili u stanju pripravnosti, ocenili su da nisu ispunjeni uslovi za isplatu dodatka na platu po navedenom osnovu.

Vrhovni sud je našao da se osnovano revizijom tužilaca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, tužioci kao policijski službenici imaju pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti za raniji period u smislu člana 147a stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br.101/05... 64/15) koji policijskom službeniku priznaje pravo na ostvarivanje dodatka na platu i za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), kao i na osnovu člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 22/15). To pravo im pripada i na osnovu važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016, sa izmenama i dopunama koji je bio na snazi do 02.04.2018. godine), na osnovu odredbe člana 154. stav 1. propisano da je policijski službenik dužan da u obavljanju policijskih poslova radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac o kome je, kao i o promenama rasporeda radnog vremena, neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan da obavesti policijskog službenika najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena. Odredbom stava 3. tačka 7. istog člana je definisano da poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva i pripravnost za rad. Odredbom člana 156. istog zakona, propisano je da je policijski službenik u obavezi pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju (stav 1), da pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu (stav 2), a način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar (stav 3). Odredbom člana 187. stav 1. tačka 4. istog zakona, propisano je da policijski službenik ostvaruje pravo na uvećanu platu u visini utvrđenoj ovim zakonom i to za pripravnost - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu, u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate.

Odredbom člana 7. stav 1. i stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 22/2015 i 70/2015), koji je u primeni od 07.03.2015. godine, a koji je proizvodio pravno dejstvo u skladu sa Sporazumom o produženju roka važenja („Službeni glasnik RS“, br. 7/2019) do 07.09.2019. godine, predviđeno je da je policijski službenik u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju, a koja podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca. Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad (stav 3). Odredbom člana 12. stav 1. tačka 5. podtačka 4. propisano je da policijski službenik ima pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu - za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) - 10% od osnovne plate. Uvećanje osnovne plate za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) u visini od 10% je bilo propisano i odredbom člana 27. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 18/11 i 46/14).

Nižestepeni sudovi su izveli materijalno-pravni zaključak da tužiocima ne pripada naknada na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti zbog toga što tužioci nisu dokazali da je u utuženom periodu postojao pismeni nalog za pripravnost ili posebni raspored rada pretpostavljenog, što je neophodno u smislu citiranih odredbi zakona i PKU za dosuđivanje naknade po osnovu pripravnosti. Međutim, nisu imali u vidu to da bi ta naknada pripadala u situaciji kada je pripravnost faktički obavljena, a propustom poslodavca da donese potrebne pismene naloge ili raspored, to pravo nije priznato.

S tim u vezi, radi pravilne primene materijalnog prava neophodno je pouzdano utvrditi da li su tužioci zaista faktički bili pripravni u navedenom periodu, u kom smislu su se izjasnili neki od saslušanih svedoka, čije iskaze prvostepeni sud nije cenio (kod zauzetog pravnog stanovišta o neophodnosti postojanja pismenih naloga), na koju okolnost su se i tužioci izjasnili.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu i zakonitu odluku.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda postupka o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić