U odgovoru na reviziju tužilja osporava tačnost žalbenih revizijskih navoda i osnovanost revizijskih razloga, pa predlaže da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u toku prvostepenog postupka, tužilji je otkazan ugovor o radu rešenjem broj .. od 27.03.2009. godine, tako da joj je radni odnos prestao zaključno sa 31.03.2009. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, da nije poštovala radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i da je učinila krivično delo na radu ili u vezi sa radom, što se ogleda u činjenici da je u periodu od 02. februara 2008. do 08. jula 2008. godine iskorišćavanjem svog službenog položaja izvršnog direktora Sektora ... u privrednom društvu „NCA CONSULTING“ DOO Beograd i ovlašćenja lica ovlašćenog za zastupanje privrednog društva „NCA INVESTMENT GROUP“ DOO Beograd i privrednog društva „SILVER LAKE INVESTMENT“ DOO Beograd, pribavila privrednom društvu „GRAND SAVA COMMERCE“ DOO Beograd protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 820.000,00 dinara, tako što je dogovorila, prihvatila, odobrila, platila i predala na knjiženje ulazne račune od strane navedenog privrednog društva za nepostojeće usluge vezenja i druge dorade reklamnog materijala iako je lično sa privrednim društvim EUROPEN TRADE doo. dogovorila isporuku reklamnog materijala koji je već bio dorađen, čime su se ostvarili svi elementi bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Tužilja je prouzrokovala štetu u visini od 23.400,00 dinara tako što kao izvršni direktor Sektora ... nije razvila odgovarajući sistem kontrole trošenja sredstava društva, pa je dana 01.02.2008. godine član Holding društva „NCA CONSULTING“ DOO Beograd, platio iznos od 23.400,00 dinara po kom osnovu je izdata faktura SZTR „Uno“ Zemun, broj IF-40/08 od 02.02.2008. godine za četiri automobilske gume „Pireli“ W190 SC iznos od 21.600,00 dinara, a da iste nisu društvu isporučene. Kao izvršni direktor istog sektora nije razvila odgovarajući sistem kontrole trošenja sredstava društva, te je dana 20.12.2007. godine član Holdinga „SILVER LAKE INVESTMENT“ DOO Beograd platio iznos od 32.800,00 dinara po osnovu fakture privrednog društva SMITRAN TRADE prodavnica AUTO UNION Zemun, Prvomajska 36, za automobilske gume, a da ista roba društvu nije isporučena zbog čega je članu Holdinga prouzrokovana šteta u navedenom iznosu; prouzrokovala štetu poslodavcu tako što je nepoznatim osobama (van društva) predala SIM telefonske kartice mobilne telefonije broj 062... i 063... koje su korišćene na teret društva tokom 2008. godine i do dana donošenja rešenja o otkazu Ugovora o radu; prouzrokovala štetu poslodavcu, tako što je dala nalog za uplatu Pravnom fakultetu Univerziteta Union dana 11.11.2008. godine na iznos od 56.000,00 dinara na ime kotizacije za sebe i za svoju ćerku BB koja nije zaposlena ni u jednom društvu NCA grupe, davala je naloge za isplatu sopstvene zarade preko dogovorenog i ugovorenog iznosa, ne obaveštavajući o tome ni direktora ni vlasnika društva, nije obezbedila da se pribavi avansni račun od privrednog društva NEIMAR-V za uplatu 69.183.474,54 dinara, dana 09.06.2008. godine te po istoj uplati nije iskorišćen ulazni PDV, čime je društvu umanjena imovina za iznos od PDV-a; naplaćivala svoje putne račune tokom 2008. godine, prilažući račune za potrošnju motornog benzina iako službeni automobil koji koristi troši dizel gorivo; nije vratila službeni automobil bez obzira što je više puta pozvana da ga vrati dok se nalazila na bolovanju, odnosno na godišnjem odmoru u periodu novembar 2008 – januar 2009. godine; nije naplatila troškove porodiljskog bolovanja od Fonda za 2007. i 2008. godinu u iznosu od 1.355.988,00 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio zahtev tužilje. Prvostepeni sud utvrđuje da je tužilja učinila povredu radnih obaveza pod tačkom 5. i 9. pobijanog rešenja, te da je za zakonitost otkaza dovoljno ispunjenje i samo jedne povrede radne obaveze. Smatra da nije bilo povreda u postupku davanja otkaza tužilji imajući u vidu da je rešenje o otkazu potpisao direktor kao lice ovlašćeno da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, a da upozorenje koje je tužilji dostavljeno i na koje se ona izjasnila, potpisano od strane zamenika direktora VV, ne predstavlja odluku o pravima, obavezama i odgovornostima, te se na njega ne primenjuje odredba člana 192. Zakona o radu po kojoj o pravima, obavezama i odgovornostima odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti ovlašćenjem u pisanom obliku.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda u vezi sa zakonitošću procedure davanja otkaza tužilji. Drugostepeni sud smatra da upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje je za poslodavca potpisao VV, zamenik direktora kome direktor kao izvorno ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih nije dao pisano ovlašćenje za takvo odlučivanje, nije potpisano od strane ovlašćenog lica. Ne prihvata obrazloženje prvostepenog suda da upozorenje samo predstavlja akt pravne tehnike i obrazlaže da upozorenje mora biti učinjeno u pisanoj formi, da mora biti napisano i mora biti potpisano, što znači da mora biti potpisano od lica koje je ovlašćeno da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, a to je direktor ili drugo lice, zaposleni kome je direktor dao ovlašćenje u pisanoj formi. Kako ti uslovi nisu bili ispunjeni, preinačava prvostepenu presudu i usvaja zahtev tužilje.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata stanovište drugostepenog suda.

Članom 179. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje. Stavom 2. istog člana je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze. Povrede su nabrojane u tačkama od red. br. 1. do 5. stavom 3. je predviđeno da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu. Oblici nepoštovanja radne discipline su nabrojani od tačke 1. do tačke 8.

Članom 180. istog zakona, uređen je postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere, pa je stavom 1. propisano da je pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. zakona, poslodavac dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Saglasno članu 181. zakona zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član, u roku iz člana 180. ovog zakona.

Članom 185. Zakona o radu, propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem u pisanom obliku i da obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje se mora dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Prema stavu 5. ovog člana, zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da postupak davanja otkaza zaposlenom od strane poslodavca ima dve faze. U prvoj fazi se zaposlenom dostavlja upozorenje zakonom propisane forme i sadržine, odnosno u pisanom obliku i sa navedenim razlogom (razlozima) za davanje otkaza, činjenicama i dokazima iz kojih proizlazi da su razlozi ispunjeni. U upozorenju se određuje rok u kome se zaposleni može izjasniti. Tuženi se u datom roku može izjasniti, ali i ne mora. Protekom roka za izjašnjenje ili prijemom izjašnjenja zaposlenog, uz eventualno dostavljeno i mišljenje sindikata, prva faza je okončana. Njoj može, ali ne mora uslediti druga faza u kojoj poslodavac donosi rešenje o otkazu ugovora o radu.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ima prirodu odluke o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i mora biti doneto u skladu sa članom 192. Zakona o radu. Međutim, upozorenje poslodavca ne predstavlja odluku na koju bi se ova odredba primenjivala.

Upozorenje nije odluka, jer se njime ne odlučuje o pravu, obavezi, odgovornosti zaposlenog. Upozorenje je radnja koja mora biti preduzeta u postupku pre prestanka radnog odnosa kojom se zaposleni upozorava da postoje razlozi za otkaz, predočava mu se koji su razlozi za otkaz, na kojim se činjenicama razlozi zasnivaju, kojim se dokazima potvrđuju i u kom roku se zaposlenom omogućava izjašnjenje, čime mu se obezbeđuje pravo na odbranu.

Od zakonitog dostavljanja upozorenja zavisi zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa donošenjem rešenja o otkazu koje predstavlja odluku koju u smislu člana 192. zakona mogu doneti isključivo direktor ili zaposleni koga je pisanim ovlašćenjem ovlastio za donošenje odluke takve sadržine.

Upozorenje mora biti sačinjeno u pisanoj formi. Po svojoj prirodi je isprava. Ispravu zaposlenom dostavlja poslodavac identifikujući se potpisom na ispravi. Ispravu-upozorenje, međutim, mogu potpisati ne samo lica iz člana 192. zakona, već i lice koje je ovlašćeno da u ime i za račun poslodavca preduzima radnje. Ovlašćenje može biti posebno ili opšte, a dokaz o postojanju ovlašćenja u svakom slučaju predstavlja izvod iz registra Agencije za privredne subjekte.

U konkretnom slučaju upozorenje je potpisao zamenik direktora upisan kao ovlašćeno lice za zastupanje pravnog prethodnika tuženog u registar Agencije za privredne subjekte. Sledi da je upozorenje potpisalo lice ovlašćeno da u ime i za račun pravnog prethodnika tuženog preduzima radnje. Rešenje o otkazu je doneo direktor koji je u smislu člana 192. Zakona o radu ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima. Zato je pogrešan zaključak drugostepenog suda o nezakonitosti procedure zbog toga što upozorenje nije potpisalo lice ovlašćeno da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima. Zasnovano je na pogrešnom tumačenju odredbe materijalnog prava o tome koji akt predstavlja odluku o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog. Sačinjavanje upozorenja propisane forme i sadržine, te njegova dostava zaposlenom jeste obavezna faza postupka davanja otkaza zaposlenom od strane poslodavca, ali nije odluka. Kao što je navedeno, davanje i dostava upozorenja, ne mora nužno rezultirati donošenjem odluke, rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zbog pogrešno zauzetog pravnog stanovišta, drugostepeni sud je propustio da saglasno članu 386. ZPP ispita prvostepenu presudu u granicama svih razloga navedenih u žalbi, te da ispita pravilnost odluke u pogledu postojanja opravdanog razloga za davanje otkaza ugovora o radu tužilji, čime je u drugostepenom postupku učinjena povreda iz člana 374. stav 1. zakona koja je uticala na zakonitost i pravilnost odluke. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci ovog rešenja.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po nalogu ovoga suda i otkloniti nepravilnosti tako što će ispitati pravilnost prvostepene presude u smislu člana 386. ZPP, te naročito u odnosu na postojanje opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu tužilji, pa će na osnovu toga odlučiti o žalbi.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić