Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema presude i u stavu trećem izreke, a na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se paušalno ukazuje revizijom tuženog. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 1, 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila Ugovor o radu na određeno vreme 26.01.2016. godine, za period od 01.02.2016. godine do 31.03.2016. godine, za obavljanje poslova „BB“. Tužilja je sa tuženim zaključila više sukcesivnih ugovora o radu, sve do poslednjeg pod brojem .. od 01.01.2017. godine. Zatim su zaključivali anekse ugovora o radu, kojima je menjan prvobitni Ugovor o radu broj .. od 29.01.2016. godine i to samo u pogledu produžavanja trajanja radnog odnosa na određeno vreme. Počev od Aneksa broj .. od 25.12.2017. godine, menjan je ugovor o radu i navođeno je da radni odnos traje do određenog datuma zbog potrebe realizacije Ugovora broj .. . Počev od Aneksa broj .. od 23.03.2020. godine navođeno je da radni odnos na određeno vreme traje do određenog datuma, ali zbog potrebe realizacije projekta po Ugovorima broj ..; ..; ..; .. i .., da bi rešenjem tuženog broj .. od 28.05.2021. godine bilo utvrđeno da je tužilji prestao radni odnos dana 31.05.2021. godine do kada je poslednjim aneksom bilo predviđeno trajanje radnog odnosa. U toku postupka je utvrđeno da je tužilja u celokupnom periodu kod tuženog obavljala iste poslove.

Nižestepeni sudovi su stanovišta da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Nižestepeni sudovi nalaze da nije postojao osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, pa su u smislu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu ispunjeni uslovi da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Osim toga nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. istog zakona, budući da projekti koji se navode u aneksima ne sadrže vreme trajanja projekta, sve kod činjenice da tužilja nije znala da radi na posebnim projektima i da je od početka radila na istim poslovima. Nižestepeni sudovi smatraju da se suštinski ovde radi o ugovorima na određeno, ali da je korišćena zakonska formulacija „projekat“ kako bi se ukupno trajanje produžilo na period duži od 24 meseca. Na temelju tako iznetih razloga, nižestepeni sudovi poništavaju kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa i utvrđuju da je tužilja sa danom 01.06.2021. godine (kako je tražila u tužbi) zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, te obavezuju tuženog da tužilju vrati na poslove koje je obavljala do prestanka radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o radu, kada za to postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, u skladu sa stavom 2. iste odredbe, ne može trajati duže od 24 meseca. Izuzeci od vremenskog ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme propisani su odredbom istog člana u stavu 4. Jedan od izuzetaka, propisan u tački 2, jeste rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog sve vreme obavljala iste poslove i to poslove „BB“. Imajući u vidu da je tužilja te poslove obavljala kod tuženog sve vreme od stupanja na rad 29.01.2016. godine do dana prestanka radnog odnosa 31.05.2021. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije reč o povećanom obimu posla, niti projektu, koji je iziskivao angažman tužilje, već je potreba za poslovima tužilje bila stalna. Osim toga, u aneksima ugovora o radu, kojima je tužilji produžavan radni odnos, nije navedeno da se radni odnos produžava zbog povećanog obima posla. Taj razlog zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nije naveden ni u rešenju kojim je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog. Sledi da nije postojao, niti je u toku postupka utvrđen osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, u skladu sa odredbom čl. 33. stav 1. tačka 7. Zakona o radu. Sledom izloženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, počev od 01.06.2021. godine, u skladu sa postavljenim tužbenim zahtevom.

Revizijom tuženog ukazuje se da je tužba u ovoj pravnoj stvari morala biti odbačena jer je podneta protekom zakonom predviđenog roka iz čl. 195 Zakona o radu. Revident pobija i utvrđeno činjenično stanje i ukazuje da nije utvrđena bitna činjenica da je tužilji radni odnos na određeno vreme produžavan radi realizacije odgovarajućih projekata. S tim u vezi, revident smatra da nisu nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona u radu. Stanovište je revidenta da je tužba morala biti odbačena i u delu kojim je tuženi obavezan da tužilju vrati na konkretno radno mesto jer sudovi nisu nadležni da raspoređuju zaposlene na konkretno radno mesto.

Neosnovan je revizijski navod tuženog da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta protekom zakonom propisanog roka. Tužilja je za povredu prava saznala u momentu prestanka radnog odnosa dana 28.05.2021. godine, kada joj je otkazan ugovor o radu. Kako je tužba podneta 25.06.2021. godine, sledi da je podneta u okviru zakonom propisanog roka od 60 dana od dana donošenja rešenja kojim je tužilji povređeno pravo. Nije pravno relevantan revizijski navod tuženog da je tužilji produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata, niti je ta činjenica utvrđena u toku postupka. Shodno odredbi čl. 37 st. 6. Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Sledi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme samim zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme protivno odredbama Zakona o radu, dakle i pre nego što joj je aneksima ugovora počev od 25.12.2017. godine produžavan radni odnos radi realizacije odgovarajućih projekata. Stoga nema mesta ni primeni izuzetka propisanog odredbom čl. 37 st. 4 tač. 2. Zakona o radu, shodno kom ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i za period duži od 24 meseca za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, osnovan je navod revidenta da je nedozvoljen zahtev tužilje da se obaveže tuženi da je vrati na konkretno radno mesto, budući da poslodavac odlučuje na kojim poslovima će zaposleni raditi u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima, te vraćanje na konkretno radno mesto nije u nadležnosti suda u smislu člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Iz tog razloga su, u stavu drugom izreke, nižestepene presude u navedenom delu ukinute i tužba tužilje odbačena, u skladu sa odredbom člana 415. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić