Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Govedarica i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca N.P. iz N.S., čiji je punomoćnik M.K., advokat iz N.S., protiv tuženog JKP T. iz N.S., koga zastupa LJ.B., advokat iz N.S., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2824/15 od 07.12.2015. godine, u sednici održanoj 31.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2824/15 od 07.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2061/14 od 28.09.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se utvrdi da je ništava odredba tač. 1. i 8. st. 1. i 2. Aneksa br. 2. Ugovora o radu br. 02-42-497 od 14.10.2014. godine, kojim je tuženi izmenio ugovorene uslove rada tužioca, na taj način što je sa tužiocem zasnovan radni odnos na poslovima stručni saradnik za informatičke poslove i video nadzor sa opisom poslova i utvrđena osnovna zarada i koeficijent za mesece septembar i oktobar, na način određen u ugovoru. Stavom drugim izreke, poništen je kao nezakonit Aneks broj 2. Ugovora o radu br. 02-42-497 od 14.10.2014. godine, koji je tužilac potpisao dana 24.10.2014. godine, a kojim je tuženi izmenio ugovorene uslove rada tužioca na taj način što ga je premestio sa poslova pomoćnika direktora za investicije, održavanje i higijenu i zasnovao sa njim radni odnos na radnom mestu stručni saradnik za informatičarske poslove i video nadzor. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad, na poslove koje je obavljao pre zaključenja Aneksa 2 Ugovora o radu od 14.10.2014. godine, ili da ga premesti na odgovarajuće poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom, radnim iskustvom i radnom sposobnošću. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 113.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2824/15 od 07.12.2015. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda, kao i zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 3. i člana 439. navedenog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku, u radnom sporu revizija je dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koja dozvoljenost revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 03.12.2014. godine tužilac je zahtevo utvrđenje ništavosti i poništaj Aneksa 2 Ugovora o radu br. 02-42/497 od 14.10.2014. godine, kojim je raspoređen na radno mesto stručni saradnik za informatičke poslove i video nadzor, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 10.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o zakonitosti ugovora o raspoređivanju, revizija, na osnovu člana 441. ZPP, nije dozvoljena. Istovremeno, vrednost predmeta spora označena u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena ni primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić-Momirović,s.r.