godišnjeg odmora za 2015. godinu, iznos od 44.166,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, kao i da se obaveže tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, da tužiocu isplati na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2016. godinu, iznos od 45.767,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2017. godine. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime neisplaćene naknade za topli obrok za period od novembra 2014. godine do avgusta 2015. godine, pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da je obavezan tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ da tužiocu isplati na ime neisplaćene naknade za topli obrok za period od septembra 2015. godine do novembra 2016.godine, pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu, iznos od 33.124,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti i obavezan je tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, da tužiocu isplati na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2016. godinu, iznos od 34.325,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu plate troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 94.375,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obavežu tuženi da mu na dosuđeni iznos troškova postupka plate kamatu počev od dana donošenja presude, pa do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3334/20 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke i odbijen kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime neisplaćene naknade za topli obrok pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke, kao i da se obaveže tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ da tužiocu isplati na ime neisplaćene naknade za topli obrok pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena prvostepena presuda u stavu petom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu iznos od 33.124,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti i obavezuje se tuženi AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, da tužiocu isplati na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2016. godinu iznos od 34.325,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno plate troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 94.375,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 20.322,00 dinara, a stavom petim se obavezuje tužilac da tuženoj AD „Železnice Srbije“ naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 16.644,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i potrebe razmatranja pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse sa predlogom da se o istoj raspravlja primenom odredbe člana 404. ZPP.

S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine, bio zaposlen kod tužene AD „Železnice Srbije“ na radnom mestu ..., a nakon statusne promene kod tuženog AD za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd. Tužiocu ugovorom o radu nisu posebno utvrđeni iznosi za topli obrok i regres, već se navodi da zaposleni ima pravo na druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa kolektivnim ugovorom AD „Železnice Srbije“. U skladu sa odredbom člana 171. stav 1. Kolektivnog ugovora poslodavca („Službeni glasnik RS“ br. 37/95, 7/00), tužiocu na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora pripadaju utvrđeni iznosi. U platnoj listi tužioca nisu iskazani obračun i isplata naknade za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao ni struktura vrednosti jednog radnog sata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom principa tereta dokazivanja obračuna i isplate naknade koja je predmet tužbenog zahteva, a koji je na tuženoj, koji se nije mogao izjasniti o visini predmetnih naknada.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da su ove naknade tužiocu isplaćene kroz vrednost radnog časa za obračun zarade, a da propust poslodavca da u obračun zarade iskaže podatke po osnovu troškova ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ne vodi zaključku da tužiocu iste nisu isplaćene.

Ovakvo stanovište drugostepenog suda zasniva se na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, teret dokazivanja činjenica koje sprečavaju ostvarivanje prava ili usled kojih je pravo prestalo da postoji (da su tužiocu isplaćene naknade koje su predmet parnice) je na tuženoj, saglasno članu 231. stav 3. ZPP. Kako u konkretnom slučaju tužena svoje tvrdnje o izvršenoj isplati predmetnih naknada nije dokazala, iako se svi eventualni dokazi o tome nalaze kod poslodavca, dužna je da snosi teret svojih nedokazanih tvrdnji. Naime, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenog proizlazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova je na tuženoj. U suprotnom, tužena kao poslodavac mora snositi rizik takvog propusta kao što je osnovanost tužbenog zahteva, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalbe tužene i potvrđena prvostepena presuda, saglasno članu 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da tuženi po žalbama nisu uspeli, to su odbijeni i njihovi zahtevi za naknadu troškova postupka po žalbi.

S obzirom na uspeh u postupku po reviziji, tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove u iznosu od 85.278,37 dinara i to za sastav revizije iznos od 14.400,00 dinara i na ime sudskih taksi iznos od 70.878,37 dinara, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12...99/20) i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić