Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11… i 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu ...2008. godine, na radnom mestu ... Dana ... godine, tužiocu je određen pritvor od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu u trajanju od 30 dana. Upozorenjem tuženog broj ... od ...2013. godine tužilac je upozoren da saglasno članu 180. Zakona o radu, postoje razlozi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu, kao i člana 9. alineja 1 i alineja 5 ugovora o radu od ...2008. godine, kao i Aneksa broj 1, jer je utvrđeno da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze time što nije bio na radnom mestu „...“, a da o tome nije obavestio pretpostavljene i to u dane 01.11.2013. godine, 05.11.2013. i 04.11.2013. godine. Utvrđeno je da upozorenje nije uručeno tužiocu. Rešenjem tuženog ... od ...2013. godine o udaljenju zaposlenog sa rada zbog pritvora je tužilac privremeno udaljen sa rada zbog pritvora, udaljenje počinje od 26.11.2013. godine zbog pritvora u Okružnom zatvoru u Beogradu, a po službenoj belešci Uprave kriminalističke policije od 03.12.2013. godine. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 24.12.2013. godine, prema tužiocu je produžen pritvor za još 30 dana. Pritvor je ukinut i tužilac je pušten na slobodu 10.07.2014. godine. Dalje je utvrđeno da je u odgovoru na zahtev tuženog, dana 12.06.2014. godine Prvi osnovni sud obavestio tuženog da je protiv okrivljenog, tužioca, pred tim sudom u predmetu K 8317/13 u toku krivični postupak, zbog izvršenja dva krivična dela i da je postupak u fazi glavnog pretresa. Osporenim rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2014. godine tužiocu zaposlenom na poslovima čuvara mostova i tunela otkazan je ugovor o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze nedolaska na posao nakon donetog rešenja 141/13T-1900 od 16.12.2013. godine, odnosno nepoštovanja radne discipline propisane ugovorom o radu, članom 9. alineja 1. i 5. i Kolektivnim ugovorom tuženog od 01.03.2011. godine član 10, 11. i 12. U obrazloženju rešenja navedeno je da prema utvrđenom činjeničnom stanju kod istog poslodavca ne može se obavljati posao čuvara mosta i obezbeđenja imovine, da je opis posla i odgovornost istog nespojiva sa utvrđenim činjeničnim stanjem, kao i činjenica da zbog donetog rešenja o pritvoru, tužilac ne može pristupiti na radno mesto čuvara, zbog čega su ispunjeni zakonski uslovi za primenu člana 179. tačka 3. Zakona o radu kao i člana 9. alineja 1 i 5 ugovora o radu. Dalje je utvrđeno da se tužilac javio tuženom 14.07.2014. godine, radi vraćanja na rad, da je tom prilikom odbio da primi rešenje o otkazu ugovora o radu, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu, u skladu sa odredbama Zakona o radu, istaknuto na oglasnoj tabli tuženog do 13.08.2014. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 175/18 do 12.03.2018. godine je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1983/16 od 10.10.2017. godine, kojom je tužilac kao okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru u periodu od 26.11.2013. godine do 10.07.2014. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u zakonito sprovedenoj proceduri. Smatra bitnim da je u toku parničnog postupka tužilac oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i 6 meseci, čime je osnažen osnov otkaza zaposlenom, i da se tuženi u osporenom rešenju nije pozvao samo na odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, iz čega sledi da tužiocu nije dao otkaz samo zbog povrede radne obaveze nedolaska na posao, već i zbog vođenja krivičnog postupka, te kako je tužilac radio na radnom mestu čuvara, to radno mesto je nespojivo sa postojanjem pravnosnažne osuđujuće presude za tužioca, te je rešenje zakonito.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je osporeno rešenje doneto u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu.

Stav je drugostepenog suda da je osporeno rešenje nezakonito jer se određivanje pritvora ne može koristiti kao razlog za otkaz od strane poslodavca u smislu člana 179. Zakona o radu, niti su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa po sili zakona, nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca predviđeni odredbom člana 176. stav 1. tačka 3. i 4. Zakona o radu. Određivanje pritvora zaposlenom jeste razlog za udaljavanje sa rada, po odredbi člana 166. Zakona o radu. Pored toga, smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za otkazivanje ugovora o radu ni sa aspekta postojanja subjektivnog elementa odnosno svesti tužioca o nedozvoljenosti ponašanja i skrivljene povrede radne obaveze time što se tužilac nije javio na rad, jer se u tom periodu nalazio u pritvoru, tako da nije ni mogao da se javi na rad iz opravdanih razloga, do 10.07.2014. godine. Okolnost da je tužiocu kasnije izrečena kazna zatvora u utvrđenom trajanju nije od značaja, jer taj otkazni uslov nije postojao u trenutku donošenja rešenja.

Prema utvrđenim činjenicama, osporeno rešenje je nezakonito pre svega jer tuženi poslodavac zaposlenog tužioca nije pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovor o radu i ostavio mu rok, od dostavljanja upozorenja, da se izjasni na navode iz upozorenja, što je obavezan element postupka pre prestanka radnog odnosa po odredbi člana 180. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – US). Razlozi za usvajanje tužbenog zahteva izneti u drugostepenoj presudi su takođe pravilni.

Navodi revizije su irelevantni, s obzirom na ukazan nedostatak u postupku, a i razloge iz izreke rešenja, zbog kojih je osporeno rešenje doneto. Revident ističe razloge za otkaz ugovora o radu koji se tiču radne sposobnosti tužioca, s obzirom da zaposleni u svakom trenutku mora imati potvrdu da nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak, dok se protiv zaposlenog vodio krivični postupak, i njegovog ponašanja i potreba poslodavca, kada je ugrožen ugled poslodavca i poslovni odnos sa klijentom, s obzirom da je čuvar imovine klijenta priveden od strane policije zbog krivičnog dela. Ovi navodi ne odgovaraju sadržini izreke osporenog rešenja o razlozima donošenja, pri čemu se poslodavac u obrazloženju pozvao na upozorenje, za koje je dokazano da ga nije uručio zaposlenom i na zakonski osnov iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, koji u vreme donošenja rešenja nije ostvaren.

Prema tome, navodima revizije nije dovedena u pitanje pravilnost primene materijalnog prava, odredaba Zakona o radu u donošenju drugostepene odluke.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić